U radu se ispituje dvojna uloga matematičkog obrazovanja u društvu i to s jedne strane kao instrumenta tehno-ekonomskog razvoja, a s druge kao mehanizma za postizanje društvenog statusa. U tu svrhu razmatra se uloga matematičkog obrazovanja u povećanju ekonomske produktivnosti i kompetitivnosti, u (re)produkciji društvenih nejednakosti, kao i njegova važnost za aktivno građanstvo. Polazeći od koncepata ljudskog kapitala i znanja visokog statusa zastupa se teza da se ekonomski i statusni aspekt matematičkog obrazovanja ne mogu razmatrati odvojeno budući da aktualno (pre)naglašavanje ekonomskog aspekta pojačava tendenciju ka obrazovnoj reprodukciji društvenih nejednakosti što u konačnici može biti ekonomski disfunkcionalno. Autori naglašavaju...