Nevolja savremenog hrišćanstva ogleda se u tome što mu valja artikulisati eshatološku nadu jednom svetu koji je antiutopijski i koji, izgleda, nema potrebu za transcendencijom. Sekularizam je svrgnuo hrišćansku i uopšte transcendentalnu eshatološku nadu kao dominantnu na istorijskoj pozornici, pa ponudio sopstvene, imanentne. Ove su se pak same nasukale na hridi neosnovanog optimizma. S jedne strane, modernistička utopija progresa doživela je gorki podbačaj u XX. veku. S druge strane, evolucionistička postmoderna kvazinada nudi metanarativ koji objašnjava postojanje, ali ne nudi smisao tog postojanja. Hrišćanska eshatološka nada potencijalno popunjava nastali vakuum nade, pod uslovom da doživi biblijsku reinvenciju. U tom smislu, predložena...