Avsenik v Buenos Airesu: Procesi transnacionalne identifikacije skozi polke med potomci slovenskih političnih izgnancev v Argentini

This paper discusses the transnational music practices and political reinforcement of national identities. It presents preliminary results of a research in progress about transnational cultural practices among the younger generations of Slovenian political exiles’ descendants in Argentina. It will explore the case of Baires Polka, a Slovenian Alpine Style music band that mainly performs cover versions of the Slovenian Avsenik Ensemble, as the basis for the analysis of the ways in which descendants in Diaspora continue their homeland music heritages and then reaffirm these practices through return mobilities and newly established transnational connections. The wish to continue their ancestors’ cultural practices and their homeland-orientated commitment based at the beginning on the myth of return encouraged many descendants to musically enact their Slovenianness. The descendants in the case study have chosen to play what is considered Slovenian Slovenian Alpine Style music of today, which emerged after the Second World War and is built around the music style of just one Slovenian region (Gorenjska) modernized by the Avsenik brothers, as a way of preserving and being in touch with their roots and social memory.U ovom radu predstavljene su transnacionalne prakse popularne glazbe među mlađim generacijama potomaka slovenskih antikomunista u Argentini. Rad proučava zajednicu slovenskih antikomunista u dijaspori koji su pribjegli u Argentinu nakon Drugoga svjetskog rata, pobliže, sastav Baires Polka. Iako se migracijski proces odvio prije sedamdeset godina, četvrta te čak peta generacija potomaka slovenskih emigranata i dalje održava kulturne običaje svojih predaka. U znanstvenoj literaturi na ovu temu, ta se pojava tumači specifičnim karakterom migracijskog procesa skupine: prisilno izmještanje i zajedničko traumatično iskustvo raseljavanja u migracijskom procesu dijaspore ojačali su potrebu za solidarnošću, identitetom i očuvanjem kulture. Kako je većina emigranata vjerovala da će se naposljetku vratiti svojoj “jedinoj pravoj domovini”, održali su čvrstu zajednicu u kojoj se snažno kolektivno sjećanje reproduciralo na osnovi sjećanja o zbivanjima iz Drugoga svjetskog rata, snažnog nacionalizma, slovenskog jezika, katoličke vjere i ideološkog antikomunizma koji su potkrijepljeni mitom o povratku. Na sličan način, današnje mlađe generacije nastavljaju s predanim radom na očuvanju svoje zajednice i korijena. Međutim, u okolnostima sve slabijega aktivnog sporazumijevanja na slovenskom jeziku i nepostojane participacije mladih, predvodnici zajednice počeli su organizirati atraktivna događanja u kojima popularna glazba sve izraženije doprinosi konstrukciji slovenstva. U tom je kontekstu nastao sastav Baires Polka koji je osnovalo pet amaterskih glazbenika 2012. godine. Sastav čine četiri unuka i jedan sin slovenskih političkih emigranata u Argentini koji uglavnom izvode obrade poznatoga slovenskog sastava Avsenik. Odabrana studija slučaja omogućila je analizu načina na koji potomci dijaspore izabiru, preoblikuju i nastavljaju glazbene prakse iz domovine svojih predaka. Time je ujedno potvrđena važna uloga glazbe u prenošenju identiteta s prve generacije emigranata na drugu i treću generaciju koje nemaju vlastitih iskustava iz domovine svojih roditelja, baka i djedova. S obzirom na to da je više članova sastava primilo financijsku potporu Republike Slovenije kako bi unaprijedili svoje sviračke vještine u Glazbenoj školi Avsenik, ovaj primjer dodatno rasvjetljava međuodnos pojmova poput transnacionalnih glazbenih praksi, mobilnosti i uloge države u jačanju nacionalnog identiteta. Pritom se ističe način na koji se kulturni identiteti i prakse dijaspore oblikuju u odnosu na osobni subjektivitet, transnacionalne kulturne poveznice i političku konstrukciju nacionalnog identiteta.El presente trabajo aborda el tema de las prácticas musicales populares transnacionales entre las jóvenes generaciones de los descendientes de los eslovenos anticomunistas en Argentina. Se centra en un estudio de caso de la comunidad diaspórica conformada por los exiliados eslovenos anticomunistas arribados al país tras la Segunda Guerra Mundial, la banda Baires Polka. Actualmente, se observa que, a pesar de que ya han transcurrido setenta años del proceso migratorio, las cuartas e incluso quintas generaciones de descendientes de los exiliados eslovenos aún desean continuar con las prácticas culturales de sus ancestros. En la literatura académica sobre el tema, este fenómeno se explica a través del proceso migratorio específico que experimentó el grupo. El desarraigo forzado y la experiencia común del desplazamiento traumático iniciaron entre los exiliados de la revolución yugoslava de la Segunda Guerra Mundial el camino diaspórico, profundizando la necesidad de solidaridad grupal, identidad y preservación cultural. Como muchos de los exiliados pensaron que volverían a su “único y verdadero hogar” después de un tiempo, conformaron una comunidad cerrada en la cual se reprodujo una fuerte memoria colectiva basada en el recuerdo de los acontecimientos de la Segunda Guerra Mundial, un fuerte nacionalismo, la lengua eslovena, la fe católica y un anticomunismo ideológico, reforzado a través del mito de retorno. Así, hoy día los jóvenes aún reproducen un compromiso de arduo trabajo hacia su comunidad y sus raíces. Sin embargo, en un contexto en el que el uso activo del lenguaje se está discontinuando y la participación de los jóvenes es más flexible, los líderes han comenzado a organizar eventos más atractivos donde la música popular ha ido ganando un lugar más importante en la construcción de la eslovenidad. Dentro de este contexto surgió Baires Polka, un conjunto de polca fundado en 2012 por cinco músicos aficionados. Consisten en cuatro nietos y un hijo de exiliados eslovenos políticos, que performan principalmente versiones de la famosa banda eslovena Avsenik. El estudio de caso permite analizar cómo los descendientes en la diáspora seleccionan, reconfiguran y continúan las prácticas musicales de la patria de sus ancestros. Muestra la importante función que la música tiene en la transferencia de una identidad de los inmigrantes de primera generación a los de las segundas y terceras generaciones, quienes no han tenido su propia experiencia en la tierra de sus padres y abuelos. Finalmente, dado que muchos miembros de la banda obtuvieron un apoyo financiero para la mejora de técnicas en la escuela de Avsenik por parte del Estado esloveno, el caso también permite arrojar luz sobre la interrelación de los conceptos de las prácticas musicales transnacionales, la movilidad y el refuerzo estatal de las identidades nacionales. En resumen, destaca cómo las identidades y prácticas culturales de la diáspora están configuradas en relación con las subjetividades personales, las interconexiones culturales transnacionales y la configuración política de las identidades nacionales.Članek obravnava vprašanje transnacionalnih glasbenih popularnih praks med mladimi generaciji potomcev anticommunističnih slovencev v Argentini. Osredotoča se na študiji ansambla diasporične skupnosti, Baires Polka. Kljub temu, da so že minili sedemdeset let procesa migracije, izgnanci, ki so zapustili Slovenijo po drugi svetovni vojni, četrte in tudi pete generacije potomcev političnih Slovencev še vedno nadaljujejo s kulturnimi praksami svojih prednikov. V akademski literaturi na to temo, se ta pojav razložiti preko posebnim migracijskim procesom, ki ga je skupina doživela. Prisilna selitev in skupna izkušnja travmatičnega gibanja po jugoslovansko revoluciji po drugi svetovni vojni, je poglabila med diasporo potrebo po skupinski solidarnosti, identitete in ohranjanja kulture. Mnogi izgnanci so mislili, da bi se vrnili na svoj “edini in pravi dom” čez nekaj časa, in zato so ustanovili v Argentini zaprto skupnost, v kateri je obvladal močan kolektivni spomin, ki je temeljil na spomin na dogodke druge svetovne vojne, mit o vrnitvi, močan nacionalizem, slovenski jezik, katoliška vera in ideološki antikomunizem. Med mladimi se ta prozes še danes opazuje, saj še kažejo zavzemanje za trdo delo za skupnost in svoje korenine. Vendar pa v kontekstu, v katerem je aktivna uporaba jezika zmajšana ter sodelovanje mladih je bolj fleksibilen, so vodja skupnosti začeli organizirati bolj privlačevalne dogodke, kjer je popularna glasba pridobila bolj pomembno mesto v konstrukciji slovenskosti. V tem kontekstu, so pet amaterski glasbeniki ustanovili v letu 2012 ansambel Baires Polka. Sestavljen iz štirih vnukov in sina Slovenske politične imigracije v Argentini, performira v glavnem različice komade slavnega slovenskega Ansambla Bratov Avsenik. Članek analizira preko primera, kako potomci v diaspori izbrajo in nadaljujejo s glasbenimi praksi iz domovine svojih prednikov. Kaže, da glasba ima pomembno vlogo pri prenosu identitete priseljencev prve generacije na druge in tretje generacije, ki niso imeli svoje lastne izkušnje v deželo svojih staršev in starih staršev. Končno, članek tudi povezuje koncepte transnacionalnih glasbenih praks, mobilnost in državne krepitev nacionalne identitete, preko analize finančne podpore, ki so člani ansambla dobili od Urada za Slovence v Zamejstvu in po svetu za izboljšanje tehnike v Glasbeni šoli Avsenik. Poudarja se tako, kako so identitete in kulturne diasporične prakse nastavljene v vezi z osebnimi subjektivitete, transnacionalne kulturne povezave in politične konfiguracije nacionalnih identitet