Скице за Симфонију бр. 3 Алфреда Шниткеа, и шта нам оне (не) откривају

The analysis of Alfred Schnittke’s Symphony No. 3 that I present in this paper is based on my study of Schnittke’s sketches from the Juilliard Manuscripts Collection. The importance of these manuscripts, which (to my knowledge) are discussed in a peer reviewed publication for the first time, is twofold. On the one hand, the sketches make it possible to correct errors found in earlier analyses of this symphony; in particular, they provide plenty of information on Schnittke’s manipulation of thematic material and the overall constructive principles. On the other hand, although the sketches fail to broach a coherent narrative, they do hint at Schnittke’s hidden intentions and provide clues for an informed reading of this idiosyncratic work and its possible meanings.У овом раду анализирам Симфонију бр. 3 (1981) Алфреда Шниткеа (1934-1998) на основу скица које чине део Џулијардове рукописне колекције (The Juilliard Manuscripts Collection). Значај ових скица, које се, према мом сазнању, први пут разматрају у научном часопису, јесте двострук. С једне стране, скице су ми омогућиле да исправим бројне грешке присутне у ранијим анализама ове симфоније, а посебно је значајно што оне пружају обиље информација о Шниткеовим начинима рада са тематским материјалом и конструктивним принципима. С друге стране, мада на основу скица није могуће одгонетнути недвосмислено "значење" Шниткеових музичких симбола, оне ипак указују на композиторове скривене намере и пружају довољно "упутстава" за ново читање ове, по много чему необичне, симфоније. Премда ово дело наизглед представља Шниткеов омаж немачко-аустријској музичкој традицији, мој кључни аргумент јесте да је тај омаж крајње проблематичан и двосмислен. Наиме, Шнитке спроводи два паралелна и међусобно повезана наративна тока, од којих се први тиче историјског развоја немачке музике и њене поступне "дегенерације", док се други односи на суноврат читаве немачке нације и њене културе у XX веку