Kjubrikovo čitanje Bardžisa: Značaj kostima za razumevanje Paklene pomorandže

Roman Paklena pomorandža Entonija Bardžisa, objavljen 1962. godine, postao je jedno od kultnih književnih dela XX veka, pre svega zahvaljujući istoimenom filmu Stenlija Kjubrika iz 1971. Okarakterisan kao dekadentno i nihilističko ostvarenje, snimljen tako da gledaoci „uživaju“ u scenama nasilja, Kjubrikov film bio je, uz prekide, u distribuciji u Britaniji do 1974. godine kada je povučen na zahtev reditelja zbog optužbi koje su ga implicitno teretile za povećanje stepena delinkventskog nasilja u Engleskoj, neposredno po bioskopskom prikazivanju filma. Ovaj tekst analizira specifičan Kjubrikov pristup adaptaciji književnog predloška, sa pozicije upotrebe filmskog kostima i umetničkih dela pop arta u njegovoj scenografiji, što postaju ključni elementi za konstruisanje nove slike budućeg društva, nastalog u periodu hladnoratovske krize, Vijetnamskog rata i učestalih protesta omladine nezadovoljne uslovima života koji im obezbeđuju njihovi očevi. U pitanju je klasno određen svet, korumpiran i sumoran, ispražnjen i bez vitalnosti. Bardžis predstavlja Englesku neposredno po završetku sukoba između modsa i rokera šezdesetih godina, a pre pojave pank pokreta u drugoj polovini sedamdesetih. Takvoj apokaliptičkoj viziji britanske budućnosti suprotstavlja se jaka i osvešćena individua oličena u harizmatičnom junaku Aleksu Dilarču, koji sa Kjubrikom konačno dobija i svoj „stvarni“, oživotvoreni lik zahvaljujući Malkolmu Mekdauelu koji tumači glavnu ulogu