Kontinuum nelikvidnosti

Naslovom monografije „Kontinuum nelikvidnosti” želi se istaći glavni problem srpskog tržišta kapitala, od osnivanja berze pa sve do danas. Naime, nelikvidnost je nedostatak ponude i tražnje na tržištu, u isto vreme. Likvidna tržišta su ona gde postoje brzi i revnosni kupci i prodavci u svako vreme, te likvidnost predstavlja lakoću trgovanja nekom hartijom od vrednosti. Na graničnim tržištima ne samo da postoji niska likvidnost hartija od vrednosti već je likvidnost, ukoliko postoji, diskontinualna. Nelikvidnost se, pre svega, ogleda u niskom obimu prometa trgovanja nekom hartijom i nepravilnom učestalošću perioda trgovanja. Reč kontinuum (na latinskom continuum) označava u fizici neprekidnu veličinu. Analiziranjem i izučavanjem arhivske građe i istorijskih prilika od postanka berze u Beogradu, pa sve do analitičkog merenja nivoa nelikvidnosti svih balkanskih tržišta u novije vreme, ideja za naziv monografije se sama nametnula na osnovu dobijenih rezultata. Naime, kako je autor monografije po osnovnoj vokaciji diplomirani fizičar, bilo je prirodno da pri radu sa promenljivima prvo izvrši njihovu klasifikaciju na kontinualne i diskretne veličine. Za razliku od fizike, u ekonomiji bi trebalo da većina promenljivih ima diskretan karakter. Međutim, rezultati ove monografije pokazuju da je primećen kontinuitet u ponašanju tržišnih učesnika, načinu njihovog poslovanja na tržištu, što se sve odražava na nelikvidnost tržišta kao na nedostatak „krvotoka” celog „organizma”, u ovom slučaju tržišta kao sistema. Dakle, u dugom roku, opažena je perzistencija nelikvidnosti, pa otuda i autorovo svrstavanje nelikvidnosti u neprekidne veličine, odnosno u kontinuum. Ilustracija na koricama je inspirisana knjigom Ljubomira Simovića (2013) „Titanik” u akvarijumu, zatim mišlju da je likvidnost krvotok finansijskih tržišta, koju je izrekao Fernandez (1999), i crtežom pod naslovom „Dreams about the Sea” koji je naslikao Ergibaev Kantai. Naslov monografije, ilustracija na koricama i dobijeni empirijski rezultati su u saglasju sa doživljajem srpskog društva i ekonomije, ali i sveta u celini. Naime, autor smatra da ceo svet ima fraktalnu strukturu, pa time i društveno-finansijski sistem u Srbiji pati od ponavljajuće odnosno neprekidne nelikvidnosti. Naučni doprinos monografije se ogleda u sveobuhvatnom teorijskom i empirijskom prilazu oblasti nelikvidnosti. Osnovni metodološki doprinos monografije jeste numeričko izračunavanje mera nelikvidnosti pomoću napisanog programa. Dakle, razvijeno je metodološko rešenje za merenje nelikvidnosti graničnih i novonastalih balkanskih tržišta, na dnevnom i mesečnom nivou. Monografija se sastoji od šest poglavlja, liste relevantne literature i tri dodatka – napisani program za izračunavanje tržišne nelikvidnosti, lista skraćenica i lista oznaka. Poglavlja monografije su: -Istorijski pregled razvoja berzi na Balkanu, -Teorijska postavka koncepta nelikvidnosti na nerazvijenim tržištima, -Merenje nelikvidnosti – teorijska postavka, -Metodološki okvir – očekivani prinosi i nelikvidnost, -Empirijski rezultati – uzročna relacija nelikvidnosti i očekivanih prinosa na Balkanu, -Zaključana razmatranja i preporuke. U okviru svakog poglavlja su na sistematičan način obrađeni pojedini karakteristični problemi i pitanja vezana za svaku temu. Prvo poglavlje prikazuje istorijski razvoj i prilike na balkanskim berzama. Pored stalnih problema sa kojima se suočavaju mala granična tržišta – nedostatak transparentnosti izveštaja, nedostatak državne regulacije, kratka istorija trgovanja, pojava nesinhronog trgovanja i nevidljivih rizika, mala kapitalizacija, mali broj likvidnih akcija, slaba učestanost transakcija, izražena informativna asimetrija i nepouzdanost informacija, velika rizičnost akcija i česta pojava ekstremnih prinosa – analizom je opažen još jedan bitan uzrok nelikvidnosti – neetično ponašanje pojedinih tržišnih učesnika. Naime, ispostavlja se, kroz istorijsko gledište i razvoj berze, da je na povećanje nelikvidnosti srpskog tržišta značajno uticalo neetično ponašanje pojedinaca na berzi: 30-ih godina XX veka špekulacijama sa, u to vreme vodećom hartijom od vrednosti, obveznicama ratne štete, a krajem XX, naročito prve decenije XXI veka, sumnjivim (špekulantskim) privatizacijama. Zbog takvog nemarnog odnosa pojedinih „moćnika” prema narodno-državnoj imovini, berza gubi smisao postojanja i nelikvidnost tržišta se produbljuje. Stoga su u drugom poglavlju opisane karakteristike graničnih i novonastalih tržišta. Predstavljen je opšti pojam nelikvidnosti, kao i pojam nelikvidnosti graničnih i novonastalih tržišta. Prezentovane su osobine i izvori nelikvidnosti. Treće poglavlje je posvećeno merenju likvidnosti i različitim osobinama likvidnosti. Svaka od mera likvidnosti, koje reflektuju različite aspekte likvidnosti, detaljno je analizirana i navedene su prednosti i nedostaci za korišćenje svake od opisanih mera. U okviru ovog poglavlja izvršeno je razvrstavanje mera pogodnih za razvijena odn. nerazvijena tržišta. U četvrtom poglavlju je predstavljena korišćena metodologija za izračunavanje prinosa, nelikvidnosti, prelivanje nelikvidnosti i uticaj nelikvidnosti na očekivane prinose. Predstavljena je i korelaciona analiza, kojom se ispituje značaj postojanja veze između sledećih faktora: stranih portfolio investicija u Srbiju, privrednog rasta (rast BDP), političke nestabilnosti, korupcije i prometa akcija na berzi (nelikvidnosti). Urađeno je i testiranje uzročnesti između pomenutih promenljivih i dobijeno je da veći promet akcija na berzi (bolja likvidnost) uzrokuje ekonomski rast Srbije. Dodatno, u ovom poglavlju su opisani korišćeni podaci, kao i problemi i ograničenja koja se javljaju prilikom testiranja modela na nerazvijenim balkanskim tržištima. U petom poglavlju je predstavljena izmerena nelikvidnost svih balkanskih tržišta. Rezultati su pokazali da je nivo likvidnosti srpskog tržišta kapitala veoma nizak, tako da je nelikvidnost stalna (perzistentna). Štaviše, srpsko tržište spada u grupu najnelikvidnijih balkanskih tržišta. Upravo je nizak nivo likvidnosti jedan od ključnih problema sa kojim se suočavaju sva mala granična tržišta Balkana. Pokazano je da politička nestabilnost i povišena korupcija utiču na smanjenje priliva stranih investicija u Srbiju, što dovodi do povećanja nelikvidnosti tržišta. Šesto poglavlje sadrži zaključna razmatranja i preporuke. U njemu su sumirani zaključci iz dobijenih teorijsko-empirijskih rezultata, a objedinjeni su i saveti sadašnjih direktora balkanskih berzi sa savetima iz prošlosti, koji su primenjivi i danas. Monografija, dakle, počinje i završava se ekonomskom istorijom. Najpre zato što je iz istorije moguće izvući bitne pouke i „lekove”, te ih primeniti i danas radi oživljavanja tržišta kapitala, a samim tim i privrede svake pojedinačne balkanske zemlje. Cilj bi bio dostizanje ideala da srpsko tržište bude ekonomski nezavisno, što je bila ideja vodilja umnih ekonomista kroz istoriju: Vujić (1886), Belin (1930) i Zebić (1937). Naravno, taj ideal bi bilo moguće dostići ukoliko bi država uvela tržišnu regulaciju i ukoliko bi stimulisala domaću štednju i investicije tako što bi domaće kompanije svoj razvoj mogle da finansiraju inicijalnim ponudama na berzi, umesto da se zadužuju kreditima. U dnevnom listu Politika iz januara 1930. godine stoji: „Kaže se da su berze koncentraciona tačka privredne delatnosti jedne nacije i da se po razvitku prometa i prilika na berzama dobija dobar pregled ekonomskih prilika pojedinih država. Doduše to ne vredi u punoj meri za svaku državu, ali u svakom slučaju berzanski život daje dobar pregled i dinamiku privrednog života pojedine države” (AJ, 38-581-751). Zebić (1937) ističe da je „berza barometar privrednog, društvenog i političkog života zemlje”, i da je stoga Srbiji potrebno regulisano i razvijeno tržište kapitala (jaka berza), da bi dostigla više stope ekonomskog rasta. Čini se da je potrebno imati stalno na umu sledeće reči: „[…] moć države počiva na blagostanju naroda, a blagostanje naroda izvire iz dobro uređene trgovine i lepo razvijene narodne privrede” (Štimac, 1998). S obzirom na prethodno rečeno, vidi se da je razmatranje, izračunavanje i analiza likvidnosti tržišta kapitala od krucijalnog značaja ne samo za berzu već i za celokupnu privredu zemlje. Otuda je i tema ove monografije od izuzetnog značaja za naučnu i stručnu javnost Srbije, ali i celog balkanskog regiona. Monografija je nastala kao rezultat istraživanja na makroprojektima koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, a čiji je nosilac Institut ekonomskih nauka: Izazovi i perspektive strukturnih promena u Srbiji: strateški pravci ekonomskog razvoja i usklađivanja sa zahtevima EU (šifra: 179015) i Evropske integracije i društveno – ekonomske promene privrede Srbije na putu ka EU (šifra: 47009). Monografija zadovoljava obim i način citiranja predviđen pravilnikom o naučnoistraživačkoj delatnosti. Dodatno, monografija je podvrgnuta kontroli originalnosti (pomoću programa iThenticate) i prošla je test na plagijat. Autorka se nada da će predstavljena monografija podstaći snažan interes u naučnoj javnosti za dalja istraživanja ove izuzetno značajne i uvek aktuelne teme. Želja autora je da ova monografija ima kontinuiranu vrednost, odnosno da bude na korist budućim generacijama, kako bi one mogle da se upoznaju sa fenomenološkim osobinama i načinima funkcionisanja berzi na Balkanu. Delovi monografije mogu da se koriste i samostalno za oblast merenja likvidnosti finansijskih tržišta. Dodatno, sadržaj može da bude od koristi i studentima doktorskih studija na ekonomskim fakultetima iz oblasti ekonometrije finansijskih tržišta