Prirodnjački i ekološki aspekti međunarodnih finansijskih kriza

Poznato je da su izvesni nus-produkti finansijske i proizvodne globalizacije izazvali nekolike međunarodne finansijske krize, uključujući i još uvek aktuelnu svetsku krizu. Međutim, kroz literaturu je malo ili nimalo osvetljen niz zajedničkih uzroka i sličnosti u genezi tj. širenju - međunarodnih finansijskih kriza uprkos ustaljeno rabljenim makroekonomskim postupcima i pokazateljima privrednih performansi, na jednoj, odnosno - problema složenih ekosistema, suočenih sa širenjem negativnih eksternalija kroz prirodnu sredinu i zanemarivanjem ekoloških aspekata privrednog rasta i razvoja, na drugoj strani. Stoga, ovim radom iznosimo teorijske trajektorije koje, uzevši u obzir organske i ekološke aspekte interakcija i propusta u makroekonomiji otvorene privrede, ilustruju kako su međunarodne finansijske krize logičan ishod ignorisanja posledica krčmljenja prirodnih resursa i narušavanja biološko-hemijskih i teritorijalno-populacionih ravnoteža u velikim ekosistemima. Apostrofirana heuristika ističe potrebu za ekološki svesnim aspektima u 1) sistemu nacionalnih (i međunarodnih) društvenih računa, 2) u vezi sa distribucijom javnih dobara koje obezbeđuje svetska finansijska industrija, ali i 3) u povodu „toksičnog otpada“ koji ta ista industrija kreira a makroekonomski sistem resorbuje, preko 4) međusobne koordinaciji domaćih (i međunarodnih) ekonomskih politika te pratećeg zakonodavstva, uključiv i 5) dalju evoluciju samog procesa globalizacije, do najzad najvažnijeg- 6) pri prevenciji (prudencijalnoj kontroli) i upravljanju sistemskim finansijskim rizikom