Izvori finansiranja aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine

Obezbeđenje održivosti životne sredine, naročito u vremenu ubrzane tehnološke revolucije, je proces koji postaje sve zahtevniji i skuplji, a zahtevi za „ozelenjavanjem“ poslovanja sve češći. Tradicionalno tumačenje ulaganja u zaštitu životne sredine baziralo se na stanovištu da ulaganje u mere koje utiču na poboljšanje životne sredine dovodi do smanjenja zarade. Novija razmatranja ukazuju da preduzeća koja uvažavaju principe zaštite životne sredine mogu smanjiti troškove i povećati zaradu. Najznačajniji izvori finansiranja aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine su banke, zajednički fondovi, nacionalni i internacionalni fondovi. Skoro sve komercijalne banke se bave ovim vidom finansiranja. Posebna vrsta namenskih institucija u ovoj sferi su zajednički fondovi. Državni fondovi za finansiranje aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine su naročito značajni u regionu centralne i istočne Evrope. Ne postoji jedan jedinstveni izvor ili instrument za finansiranje i promovisanje ovih aktivnosti, ali određene preporuke ukazuju da bi to trebalo da budu grantovi, meki zajmovi, subvencije kamatne stope, kreditne garancije, ulaganje u kapital