Da li je nevidljiva ruka uvek na našoj strani?: prilog oceni transatlanskog trgovinskog i investicionog partnerstva (TTIP)

EU i SAD imaju najveću globalnu ekonomsku vezu sa razmenom roba i usluga koja dostiže 2 mlrd. evra dnevno. Stoga, oduvek je postojao jasan ekonomski razlog za zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini između dve strane Atlantika; međutim finalizacija sporazuma se nije dogodila tokom prethodne dekade uprkos potencijalno ogromnim ekonomskim efektima. Analitičari smatraju da je iznenadno ponovno otkriće Evrope i njenog velikog tržišta posledica neuspeha tzv. Doha runde globalnih trgovinskih pregovora, kao i uopšteno globalne ekonomske klime. Ključni dokument koji činu bazu za pregovore jeste izveštaj pripremljen od strane radne grupe za zapošljavanje i rast na visokom nivou između EU-SAD. Taj dokument predstavlja troškove i koristi od eventualnog Transatlantskog dogovora. Obostrane koristi proizilaze iz potencijalne eliminacije, smanjenja ili prevencije trgovinskih prepreka za robe, usluge, investicije, osobito necarinskih barijera u svim kategorijama ekonomske aktivnosti uz harmonizaciju njihovih različitih regulatornih i administrativnih režima. Glavna trgovinska pitanja između ove dve jurisdikcije tiču se gorućih tema XXI veka vezanih za tretman poljoprivrednih proizvoda, bezbednost hrane, posebno konzumaciju i diseminaciju određenih vrsta GMO, zaštitu potrošača i ekološke standarde. Stoga, rad se bavi cost-benefit analizom i globalnim posledicama TTIP ne samo na relaciji SAD-EU, već možda još više u odnosu potrošača i interesa krupnog kapitala, naročito multiunacionalnih i transnacionalnih kompanija