Koncept aktivnog starenja i smanjenje marginalizacije starije populacije

Poslednjih nekoliko decenija evidentan je trend povećanja udela osoba starijih od 60 godina na svetskom nivou, što je posledica smanjenja fertiliteta, ali i produženja očekivanog trajanja života novorođenčadi. U skladu sa tim, izvesno je da će finansijska održivost sistema socijalnog osiguranja većine zemalja sveta u narednom periodu u velikoj meri biti dovedena u pitanje. Mnoge razvijene evropske zemlje u poslednjih nekoliko decenija sprovele su reforme prvenstveno u okviru sistema penzijskog osiguranja, ali i u domenu reaktivacije starije populacije. Uzimajući u obzir da Srbija predstavlja jednu od najstarijih nacija na svetu i da se finansijski pritisci na održivost domaćeg penzijskog sistema već sada osećaju u velikoj meri, od izuzetne je važnosti sagledati mere koje su razvijene evropske zemlje preduzele u tom domenu i razmotriti mogućnosti njihove implementacije u domaćem zakonodavstvu. Pored toga, u radu je sagledan značaj implementacije i promocije koncepta aktivnog starenja, odnosno smanjenja marginalizacije starije populacije u Srbiji