Sistem finansiranja lokalne samouprave u Srbiji: stanje i perspektive

Uređivanje efikasnog sistema finansiranja lokalnih samouprava (LS) jedno je od osnovnih pitanja uspostavljanja funkcionalnog sistema vlasti. Njime se omogućava uspostavljanje optimalnog nivoa decentralizacije u kome lokalne samouprave mogu na efektivan način da ispunjavaju svoje zakonom određene nadležnosti koje uključuju niz poslova zakonodavnog, razvojnog i socijalnog karaktera. Jedan od ključnih aspekata ovog sistema jeste ujednačavanje pozicija LS sa stanovišta raspoloživih prihoda, čime se omogućava da građani dobijaju ove usluge u što je moguće većoj meri ujednačene po kvantitetu i kvalitetu, bez obzira u kome delu zemlje žive: na području metropole, u razvijenijim urbanim centrima ili u nerazvijenim rurarnim sredinama. U Srbiji je tokom prve decenije 21. veka pokrenuto više reformskih procesa vezano za sistem finansiranja lokalne samouprave. Njime su uvedene promene u strukturi budžetskih prihoda: promenjen je odnos tzv. „izvornih“ili vlastitih prihoda, ustupljenih prihoda i transfernih primanja koja dolaze sa viših nivoa vlasti; takođe, izmenjen je zakonski okvir i stečena su prva značajnija iskustva u oblasti zaduživanja lokalnih samouprava. Tokom poslednjih godina (naročito od 2007. god. kada je na snagu stupio reformski Zakon o finansiranju lokalnih samouprava), posebno su aktualizovana pitanja vezana za transferna primanja i njihovu ulogu u ujednačavanju pozicije lokalnih samouprava sa stanovišta raspoloživih prihoda