Ekološke takse u zemljama EU i regionu Zapadnog Balkana - uporedna analiza

Predmet analize je utvrđivanje prihoda na osnovu ekoloških taksi u zemljama članicama Evropske unije i u zemljama regiona Zapadnog Balkana. Ekološki porez je u stanju da koriguje imperfektnost i nesavršenost tržišnog mehanizma, prouzrokovanog eksternalijama. Uvođenje ekoloških poreza (i kazni) donosi dvostruku dividendu jer povećava fiskalne prihode, pa država ima mogućnost da se manje oslanja na druge poreze. Rezultati pokazuju da je u svim članicama EU došlo do smanjenja prihoda po osnovu ekoloških taksi u 2010. godini u odnosu na prethodne godine. Ako se posmatra EU u celini vidi se da je najveći indeks (pripraštaj prihoda po osnovu ekoloških taksi) zabeležen u 2007. godini, dok se negativne vrednosti beleže u 2009. i 2010. godini. Većina država ima taj trend. Države koje odstupaju od tog trenda i beleže pozitivne vrednosti indeksa u 2010. godini u odnosu na prethodnu su: Belgija (1,23%), Estonija (8,90%), Grčka (1,10%), Italija (4,55%), Litvanija (1,74%) i Slovenija - (čak 12,62%). Nasuprot njima, najintenzivniji indeks smanjenja Environmental tax revenue imaju Island (-25,53%), Danska (-20,00%) i Irska (-16,10%). Istovremeno, ekološka poreska reforma u regionu Zapadnog Balkana je tek u začetku, pri čemu postoji više različitih instrumenata za obračun i naplatu prihoda po osnovu zaštite životne sredine. Obračun za naplatu prihoda iz različitih instrumenata je različit, a ostvareni prihodi se drugačije tretiraju (centralizovano ili necentralizovano) i koriste se u različite svrhe. Od vrste korišćenog instrumenta zavisi da li će prihod ostvaren po osnovu tog instrumenta biti reinvestiran u zaštitu životne sredine ili će biti centralizovan i usmeren u budžet države ili druge lokalne uprave