Instrumenti finansiranja ekoloških troškova i korišćenje prirodnih dobara i vrednosti u zaštićenim rezervatima prirode u Srbiji

Problem rešavanja izvora finansiranja ekoloških troškova za zaštitu životne sredine u Srbiji u poslednjih desetak godina nalazi se u fazi eksperimentalnih lutanja. Prihodi od korišćenja prirodnih vrednosti i dobara u ukupnoj strukturi BDP prelaze 1%. U budžetskim prihodima svih nivoa vlasti od opština, preko AP do Republičkog budžeta, ekološki izvori pune budžet sa preko 4%. U ukupnoj strukturi rashoda za finansiranje zaštite i održavanja životne sredine u Srbiji se troši manje od 0.3% BDP-a. Rad sadrži ključne aspekte analize izvora ekoloških prihoda i rashoda za finansiranje održanja životne sredine. Poseban problem u dugoročnom rešavanju pitanja neophodnih izvora sredstava za ulaganja u očuvanje i zaštitu prirodnih vrednosti i dobara predstavlja nekonzistentnost institucionalnih rešenja. Primer za to je formiranje Fonda za zaštitu životne sredine u Republici Srbiji, te po ugledu na to formiranje analognih fondova u pojedinim opštinama i gradovima u Srbiji. Fond za zaštitu životne sredine je ukinut zakonskim odredbama krajem 2012. godine. U radu smo prezentirali neke od ključnih aspekata istraživanja koja se odnose na izvore prihoda fonda i ulaganja sredstava fonda u poslednjih nekliko godina. Rezultati istraživanja prezentirani u ovom radu ukazuju na to da su državna rešenja više usmerena na fiskalizaciju ekoloških prihoda i zamagljivanje potrebe investiranja u održivo korićenje prirodnih dobara vrednosti i kapitala. Rad sadrži i rezultate studije slučaja u oblasti ekološkog menadžmenta u zaštićenim područjima Srbije, na primerima Specijalnih rezervata prirode Uvac i Zasavica