Демократизација у 21. веку

Рад се бави карактером демократизације у 21. веку, у контексту теорије о таласима демократизације Семјуела Хантингтона. Аутор анализира две групе промена: демократизацију ауторитарних режима у источној Европи који се, из различитих разлога, нису у потпуности демократизовали непосредно након пада Берлинског зида (тзв. обојене револуције у СР Југославији, Украјини, Грузији и Kиргизији); као и револуционарни талас побуна и протеста у арапском свету (Арапско пролеће). Место ових феномена у Хантингтоновој класификацији одређује се на основу неколико критеријума: узрока демократизације, њених обележја, као и контекстуалних питања која окружују демократске процесе на почетку новог миленијума. Аутор закључује да је за тзв. обојене револуције недвосмислено јасно да по свом географском и политичком контексту, ендогеним и егзогеним узроцима, као и општим обележјима, припадају трећем таласу. То се међутим не може рећи за Арапско пролеће, које показује значајно другачије одлике у односу на до сада виђене процесе демократизације