Zakon o sestrinstvu – nasušna potreba zanemarene oblasti nedržavne uprave u Republici Srbiji

Autori se u radu snažno zalažu za (konačno) donošenje Zakona o sestrinstvu, budući da bi takav lex specialis mogao okončati stihijsko razvijanje karijere medicinskih sestara, ali i brojna druga otvorena pitanja i probleme koji opterećuju ovaj deo funkcionalno decentralizovane nedržavne javne uprave u Republici Srbiji. Ovakav stav biće u radu poduprt razlozima teorijske, uporednopravne, međunarodnopravne, ali i praktične prirode. Teorijska osnova za donošenje posebnog zakona koji bi regulisao sadržaj i način delovanja, standarde obrazovanja i napredovanja, kompetencije i mehanizme kontrole može se pronaći u starom Digijevom shvatanju da specijalni status službenika, posebno pri autonomnim službama iziskuje poseban zakon za svaku decentralizovanu službu. Takođe, autori će u radu ispitati nivo usklađenosti Zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija iz 2019. godine sa Direktivom EU br. 2013/55 u delu koji se odnosi na obrazovanje i kompetencije medicinskih sestara, te razmotriti mogućnost eventualne dopune kroz odredbe posebnog akta koji bi se ticao medicinskih sestara. Nadalјe, u radu će biti istaknuta preimućstva izrade posebnog zakona u onim zemljama, prvenstveno u regionu, koje su se opredelile za takav pristup (Hrvatska i Crna Gora već imaju takav zakon, dok je on u pripremi u Severnoj Makedoniji). Naposletku, ali nikako najmanje bitno, budući da su upravo oni bili i direktni povod za odabir teme, u radu će biti prikazani najznačajniji praktični razlozi, iz svakodnevnice medicinskih sestara, posebno nakon iskustva COVID-19 pandemije, koji govore u prilog potrebi donošenja posebnog zakona. Normativno uvažavanje specifičnosti statusa i potreba medicinskih sestara, kao osobenih zdravstvenih radnika doprineo bi, bez sumnje, i poboljšanja funkcionisanja čitavog zdravstvenog sistema, kao neizostavno važnog dela nedržavne javne uprave u Republici Srbiji