Materijalno krivično pravo Evropske unije i proces usklađivanja na primeru prava Republike Srbije

U radu su analizirane normativne aktivnosti Evropske unije (EU) na ujednačavanju materijalnog krivičnog prava, naročito posle Lisabonskog ugovora (2007– 2009). Pravni osnov zakonodavnih nadležnosti EU u oblasti krivičnog prava jeste čl. 83 Ugovora o funkcionisanju EU iz 2016, ali se u praksi koriste i drugi pravni osnovi. Rezultat su stihijni razvoj i ekspanzija tzv. sporednog krivičnog prava EU, koja jenjava tek posle 2017. godine. Opšti deo krivičnog prava EU razvijen je samo fragmentarno. Značajne razlike među krivičnim zakonodavstvima u pogledu ideologije i kriminalne politike otežavaju proces usklađivanja. Usklađivanje je vertikalno – državi se nameće obaveza propisivanja minimalnih obeležja određenog krivičnog dela (EU krivičnog dela) i odgovarajuće sankcije. Time se narušava koherentnost domaćeg krivičnog prava, naročito u sistemima u kojima se tradicionalno izbegava propisivanje i izricanje dugih kazni zatvora. Primer Republike Srbije pokazuje da se pri svim izmenama zakonodavstva od 2009. godine vodi računa o usklađivanju sa prihvaćenim međunarodnim standardima i pravom Evropske unije, npr. radi sprečavanja zločina mržnje, terorizma, trgovine ljudima, korupcije i privrednog kriminaliteta. Autor ocenjuje da se izmenama pristupa ad hoc, bez jasnog plana kako sačuvati koherentnost domaćeg krivičnopravnog sistema a istovremeno delotvorno primeniti krivično pravo Evropske unije