Policijska saradnja država-članica Evropske unije

Države-članice EU su već u najranijim fazama implementacije Mastrihtskog sporazuma, kojim je EU osnovana, mogle da se uvere da će plemenite ideje o nesmetanom protoku robe, ljudi i kapitala preko državnih granica značajno uticati na bujanje prekograničnog, internacionalnog organizovanog kriminala u najrazličitijim pojavnim oblicima. Otuda je tzv. „treći stub“, oblast saradnje u pravosudnim i policijskim stvarima, postao jedna od centralnih tačaka razvoja komunitarnog prava. Nakon gotovo dve decenije razvoja, ostvarena je saradnja u policijskim stvarima sa ciljem očuvanja i unapređenja „prostora pravde, slobode i bezbednosti“, koji je pretpostavio postojanje efikasnih nadnacionalnih mehanizama za sprečavanje zloupotrebe sloboda koje su građani EU stekli njenim razvojem. Rad se bavi analizom različitih aspekata ovih mehanizama, kao i promenama do kojih je došlo stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora. U toku dve decenije razvoja, policijska saradnja se razvijala kako preko supranacionalnih institucija, kao što je Evropol, ali i preko različitih pravnih instituta koji se mogu realizovati samo uz punu saradnju policijskih i pravosudnih službi i organa, kao što je Evropski nalog za hapšenje. Poseban kvalitet policijskoj saradnji daju i specifična angažovanja država-članica u zajedničkim policijskim mirovnim misijama u trećim državama. Sa druge strane, upotreba savremenih tehnologija elektronske komunikacije i računarske opreme omogućila je stvaranje većeg broja zajedničkih baza podataka, sa ciljem unapređenja i olakšanja razmene informacija, veće efikasnosti i bolje saradnje operativnih organa policija država- članica. Svi ovi aspekti, kao i neki drugi, koji se zasnivaju na političkoj saradnji, čine složen sistem koji će biti ukratko obrađen, a sa ciljem da se ukaže kako na nužnost policijske saradnje tako i na moguće pravce njenog daljeg usavršavanja i razvoja