EUTANAZIJA I POMOC U SAMOUBISTVU U SVAJCARSKOM PRAVU

Da li smemo dozvoliti da jedan čovek umre? Smemo li dopustiti da hendikepirano dete umre? Koju vrednost ima povređeni / ugroženi život? Sme li / mora li se odmeravati životna perspektiva? Da li postoji moralna razlika između - “usmrtiti” i “dopustiti da se dogodi”? Postoji li moralna razlika između “nege” i “postupka”? Da li u tome igraju ulogu i drugi interesi?... Surova stvarnost nas često stavlja u situacije u kojima se mora doneti odluka. Na graničnoj liniji između života i smrti izbori su ponekad neizbežni. Ovi izbori i odluke su podložni pravnom osporavanju, zato se mora odlučiti i birati između dva zla. O tome koje su odluke odgovorne, u našem društvu se, usled različitih mišljenja i polaznih tačaka, stavovi veoma razlikuju. Srećom, ne mora da znači da se međusobni izbori i odluke ne respektuju. Svako je odgovoran za svoj sopstveni izbor. Autor ističe da je neobično složen odnos u razmatranju odnosnog problema - između zakonodavnih rešenja i okrutne stvarnosti - podložan različitom tumačenju međusobno suprotstavljenih pristupa, od kojih svaki baca samo deo svetla. Zato je, kaže on, ova problematika skoro u svakoj državi, ili u svakom zakonodavstvu, regulisana na “svoj način”, ali time nije izrečena poslednja reč i to je poruka značajnih polemika i ozbiljne zabrinutosti. Uvek je dobro čuti i drugačije mišljenje... jer ono stavlja na razmišljanje. A jedno takvo drugačije mišljenje ili alternativa najadekvatnijeg normativnog regulisanja ovakvog okončanja života nudi nam švajcarsko zakonsko rešenje. Svojom kompleksnošću i atraktivnošću privuklo je Autorovu pažnju i stavilo ga u centar njegovog razmatranja