Neke karakteristike ugovora o franšizingu u uporednom pravu i u Prednacrtu Srpskog građanskog zakonika

Opredeljenjem da odredbe o ugovoru o franšizingu unese u Prednacrt novog Srpskog Građanskog zakonika, srpski zakonodavac je priznao i ozakonio autonomno postojanje ovog posla u poslovnoj praksi i prihvatio tendenciju manjeg broja nacionalnih prava u kojima je je ovaj posao pravno regulisan. Međutim, time nije zauzet i konačni stav ni u pogledu opstanka ugovora o franšizingu kao imenovanog pravnog posla u budućem Građanskom zakoniku, ni u pogledu predloženih rešenja, već su rešenja stavljena na javnu raspravu. U tom smislu su u radu analizirana predložena rešenja sa ciljem da se odgovori na dva pitanja: ima li mesta ugovoru o franšizingu u novom GZ i da li je celishodno posebno regulisati obavezu davaoca franšize da otrije podatke u predgovorima. U pogledu prvog pitanja autor smatra da ugovor o franšizingu zaslužuje mesto među imenovanim ugovorima privrednog prava i da će se na taj način postići veća pravna sigurnost, nego ako bi se ovaj posao i dalje prepustio regulativi autonomnoj poslovnoj praksi. Što se tiče obaveze posebnog regulisanja otkrivanja podatka, navedeni su razlozi koji govore u prilog stava da bi na ovu obavezu trebalo primeniti opšta pravila o predugovornoj odgovornosti. U prilog takvog stava govore i potreba očuvanja koherentnosti ugovornog prava koja bi, u suprotnom, otvorila put ka stvaranju novih pravila koja bi, pored postojećih o predugovornoj odgovornosti, važila za pojedine vrste novih ugovora. Takva tendencija bi mogla predstavljati uvod u novu fragmentaciju prava koja je suprotna logici kodifikacije