Odnos izvršne vlasti i šefa države u parlamentarnim sistemima

Ideja deobe vlasti u parlamentarnim režimima svoje korene vuče iz težnji novonastalog trećeg staleža da svoju ekonomsku moć proširi i uticajem u političkoj sferi. Na krilima uzleta nove klase, nastajale su teorije o podeli vlasti koje su imale za cilj da ograniče apsolutnu vlast feudalnih vladara oličenih u starom režimu (ancien régime). Međutim, parlamentarizam i podela vlasti se ne zasniva samo na prostoj deobi državnih funkcija, bila ona izražena kroz teorije o državnim funkcijama onih dualističkog, trijalističkog ili kvadrijalističkog tipa. U savremenoj interpretaciji parlamentarizam je ne samo određena forma političke organizacije društva, nego i sistem koji u sebi sadrži i nespornu demokratsku vrednost. Naime, kroz primenu principa podele vlasti obezbeđuje se ne samo poštovanje međusobne ravnoteže i kontrole različitih grana državne vlasti, nego se ostvaruje vladavina prava, štite slobode građana i njihova neotuđiva prava. Zbog toga je bilo neophodno istražiti ne samo odnos legislative (zakonodavne) i egzekutive (izvršne vlasti), iako je to centralnna tačka parlamentarnog sistema, nego i pojedinačno međusobni odnos ostalih grana državne vlasti. U ustavnim sistemima pojedinih država, zavisno od konkretnog tipa parlamentarnnog režima, međusobni odnos organa državne vlasti uređen je na različit način. U nekima od njih ustavna rešenja su takva da veću ulogu daju izvršnoj vlasti, u drugim predsedniku države. Zato se kaže da je u nekim parlamentarnim sistemima postoji jaka vlada i slabi predsednik, u drugim je obrnuto.Cilj ovog rada je analiza ustavnih rešenja funkcionisanja izvršne vlasti i šefa države koja u većoj ili manjoj meri može uticati na celokupne društvene odnose u zеmljama parlamentarne demokratije