Uticaj izbornog zakonodavstva na funkcionisanje ustavnopravnog sistema

Tradicionalni postulati o podele vlasti, koji su bili temelj na kome su funkcionisali ustavnopravni sistemi danas se sve više udaljavaju od izvornih principa. Jedan od glavnih razloga je promenjena uloga države koja se sve više manifestuje kroz koncepciju socijalne funkcije što podrazumeva vršenje javnih službi kao delatnosti kojima se zadovoljavaju sve izraženije potrebe građana. Uloga parlamenta se menja prema izvršnoj vlasti, pa je u praksi često veoma teško ili gotovo nemoguće ostvariti koncept odgovone vlade pred parlamentom. S druge strane, parlament gubi ekskluzivitet jedinog nosioca zakonodavne delatnosti, kroz koncept prenete nadležnosti za donošenje određenih propisa na izvršnu vlast. Na promenjenu funkciju različitih grana vlasti, kao i njihov uzajamni odnos i ravnotežu utiče više faktora od kojih je jedan i izborni sistem. Naime, način izbora poslanika, kao i izbor šefa države može u značajnoj meri odrediti položaj i odnos legislative i egzekutive, položaj šefa države. U radu se ukazuje na meru tog uticaja i posledice koje izborno zakonodavstvo ima na položaj, funkcije i nadležnosti nosioca državnih funkcija, odnosno na funkcionisanje ustavnopravnog sistema u savremenim uslovima