Pravna priroda i položaj ustavnog sudstva u sistemu podele vlasti

Pitanje pravne prirode i položaja ustavnog sudstva koje se često isticalo kao teorijska rasprava se u radu obrađuje uz isticanje praktičnih implikacija ove rasprave. Tako se ukazuje na pitanje koje se pred Ustavnim sudom Srbije postavilo da li usatvno sudstvo može ukidati odluke redovnog sudstva, s obzirom da sudske odluke „ne mogu biti predmet vansudske kontrole“. U radu se ističu dve grupe pitanja. Prvo, gde je mesto ustavnog sudstva u sistemu podele vlasti? Odnosno, kojoj grani vlasti pripada ustavnosudstvo? Drugo, kakav je karakter ustavnog sudovanja? Da li je reč o političkoj, stručnoj ili hibridnoj vrsti aktivnosti? U radu se ističe razlika između centalizovanog i difuznog ustavnosudskog sistema, ali i različitih nacionalnih rešenja. Dat jedan opšti osvrt na pitanje podele vlasti. Klјučni kriterijumi za dobijanje odgovara na dva navedena pitanja jesu: normativni položaj ustavnog suda; nadležnost ustavnog sudstva i ustavnosudski aktivizam (postupanje ustavnog sudstva); kao i način izbora sudija ustavnoga suda. Sve navedeni kriterijumi u različitoj meri mogu determinisati pravnu prirodu i položaj ustavnog sudstva, a takođe oni su vrlo često u međusobno međusobno zavisnoj korelaciji