Izbor članova nadzornog tela za zaštitu ličnih podataka kao garantija nezavisnosti – primeri Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije

Razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija je uslovio neophodnost stvaranja odgovarajućeg pravnog okvira kojim se omogućuje zaštita ličnih podataka. Jedan od neizostavnih elemenata valjanog pravnog okvira u ovoj oblasti je stvaranje nezavisnog nadzornog organa za zaštitu ličnih podataka. U članku se korišćenjem uporednopravnog metoda, na primeru Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije, koje su bile članice nekadašnjeg socijalističkog bloka a sada streme ka članstvu u Evropskoj uniji, ispituju određena pravna rešenja koja su usmerena ka dostizanju nezavisnosti ovih tela, a tiču se izbora njihovih članova. Cilj je i utvrđivanje nekih njihovih zajedničkih karakteristika. Razume se, autor daje i odgovarajuća kritička razmatranja. Ovakav odabir država je učinjen zbog toga što su u istorijsko-socijalnom smislu one prolazile ono kroz šta prolazi Srbija. Uvek se na umu mora imati i činjenica da pravnim normama valjano zajemčeni i proklamovani ciljevi ne moraju uvek da se ostvaruju u praksi. No, mora se biti i svestan da je valjan pravni okvir onaj prvi korak bez kojeg nema ostvarenja proklamovanih ciljeva. Upravo se u tome ogleda društvena opravdanost naučnog proučavanja ove teme