Nošenje verskih obeležja na radnom mestu, razumno prilagođavanje i slučaj Eveida

U radu se obrađuje pitanje nošenja verskih obeležja na radnom mestu, kroz prizmu razumnog prilagođavanja, instituta koji spaja radno i ustavno pravo, sve kroz prizmu prakse Evropskog suda za ljudska prava. Naime, ovaj institut nastao je u SAD i Kanadi i to isprva, u religijskim pitanjima, kasnije se proširivši na pitanje osoba sa invaliditetom. Međutim, prelazivši Atlantik, religijska pitanja su se negde „zagubila“, pa u Evropi postoji izvestan otklon u ovoj materiji, sve do pojave predmeta Eveida i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva. Stoga, autori, koncentrišući se na praksu Evropskog suda za ljudska prava pokušavaju da pruže odgovor na nekoliko povezanih pitanja. Prvo, kakva je praksa Evropskog suda za ljudska prava u ovoj oblasti? Drugo, kakva su stanovišta Suda? Treće, do kakve je promene došlo u predmetu Eveida? Četvrto, da li je predmet Eveida „vesnik“ kakvih novih vetrova kada je reč o razumnom prilagođavanju? U slučaju negativnog odgovora na prethodno pitanje, autori pokušavaju da pruže i odgovor na pitanje, zbog čega u materiji religije, pa i u okviru razumnog prilagođavanja, Evropski sud za ljudska prava ima izvestan rezervisan stav? Takođe, u meri u kojoj je to i moguće, autori pokušavaju da pruže i određene prediktivne stavove