Privredni sistem i ekonomska politika

Oslobadjanje od ideoloških predrasuda i svojevrsnih rigidnih barijera koje proizilaze iz različitih svojinskih odnosa i na njima zasnovane motivacije, sistema donošenja odluka i koordinacionih mehanizama, otvorilo je prostor znatno objektiviziranijim istraživanjima o suštini veoma složenih privredno–sistemskih i razvojnih mehanizama, institucija, instrumenata i mera razvojne i ekonomske politike. To dodatno aktuelizira potrebu izučavanja savremenih privrednih sistema i javne ekonomije uopšte. Osnovu ovakvih istraživanja predstavlja proučavanje ekonomskih funkcija države u tržišnoj privredi, odnosno, kriterijuma uspešnosti koje bi trebalo bazirati na što egzaktnijim ekonomskim, socijalnim i drugim merilima. Na osnovu ovakvih proučavanja, moguće je koncipirati i efikasno realizovati ciljeve kao suštinskog opredelenja jedne države. Svedoci smo činjenice da se za samo nekoliko decenija značajno izmenio redosled zemalja posmatrano prema stepenu razvijenosti i makroekonomskoj efikasnosti. U nekima od njih je došlo do potpunijeg iskorišćavanja razvojnih šansi i efikasnijeg prilagodjavanja dinamičkim procesima koji ostvaruju uticaj na socio-ekonomska kretanja, dok je kod drugih zabeležena nefleksibilnost u odnosu na moguća ponašanja i po osnovu toga, stagnacija u razvoju. Ova stagnacija je uslovljena korišćenjem nedovoljno efikasnih privredno–sistemskih mehanizama, pa se pomenuta neefikasnost ekonomske i razvojne politike ispoljila ne samo u kratkom, već i u dugom roku. Na ovakvim primerima se može učiti, a u koliko se obezbedi minimum konstruktivne kritičnosti, takvi slučajevi predstavljaju i odlične primere za dalje proučavanje i komparacije. Na tako nešto upućuju i pozitivne prakse zemalja koje ostvaruju uspehe u svom socio–ekonomskom razvoju. Ovakav pristup je opredelio osnovni sadržaj i strukturu udžbenika. Na početku je dat uvod u komparativno izučavanje savremenih privrednih sistema. Izvršena je njihova tipologija i analizirana metodika a zatim su vršena poredjenja i vrednovanja privrednih sistema. U nastavku su analizirane osnovne odrednice privrednog sistema u tržišnoj privredi, pre svega svojina, motivacija, sistem donošenja odluka i koordinacioni mehanizmi. Dalje, razmatrane su i ekonomske funkcije države u savremenim uslovima, da bi se u nastavku detaljnije analizirala ekonomska politika, odnosno mere i elementi ekonomske politike koje je moguće efikasno primenjivati u savremenom tržišnom sistemu. Poseban aspekt predstavlja analiza kriterijuma uspešnosti privrednih sistema i ekonomske politike. Oni se obradjuju u četvrtom delu i bliže povezuju sa razvojem, rastom i politikama koje ih prate, odnosno, omogućavaju odredjenoj zemlji da svoj razvoj efikasno sprovodi i dinamizira, posmatrano u dugom roku. Peto poglavlje se bavi pokazateljima razvoja privrednog sistema, definišu se ciljevi i osnovni pokazatelji privrednog razvoja kojima se utvrdjuje razvojna trajektorija i meri uspeh, odnosno opisuje stanje odredjenog privrednog sistema. U šestom poglavlju se obradjuju osnovni faktori privrednnog razvoja i objašnjava ciklični karakter privrede. U sedmom poglavlju se razradjuju institucionalni mehanizmi, uloga države i strategije razvoja a u osmom poglavlju se vrši analiza procesa formiranja i alokacije kapitala. Nakon toga, u devetom i desetom poglavlju se razmatraju opcije finansiranja razvoja domaćom štednjom, odnosno eksternim izvorima finansiranja. Konačno, na samom kraju, u jedanaestom poglavlju se diskutuju problemi tranzicije i u vezi sa tim, izgradnje novog privrednog sistema i ekonomske politike u Republici Srbiji kao i perspektive njenog budućeg razvoja. Na taj način se praktično zaokružuje analiza teorije i prakse privrednih sistema, ekonomske politike i privrednog razvoja