DRUŠTVENO-POLITIČKA ULOGA ARTIVIZ(A) MA I MOGUĆNOST NOVE ESTETIZACIJE

Rad je fokusiran na analizu polja artivizma/umetničkog aktivizma kroz njegovu društveno-političku ulogu, istorijski kontekst i praksu. Tekst propituje da li artivizam, koji se poslednjih decenija vezivao za kritičku umetnost, može biti smatran novom umetničkom paradigmom. U prilog tome, analiziraju se tekstovi Borisa Grojsa i Gregorija Šoleta u kojima se izlažu različite koncepcije estetizacije: Grojsov koncept totalne estetizacije i koncept prefigurativne politke (njegova estetska dimenzija) na koji se oslanja Šolet. Sublimirajući oba koncepta, koja ukazuju da je fenomen umetničkog aktivizma zaista sve veći i vidljiviji, pokušavam predstaviti artivizam kao potencijalnu novu paradigmu u polju umetnosti. U tom smislu se analiziraju dve prevaziđene umetničke paradigme (za koje Badju govori da su predstvaljale identifikaciju/separaciju subjekta u odnosu na telo) i predlaže novi odnos (revolucije) subjekta i tela, odnosno događaja