Reproduktivni poremećaji kod krava prouzrokovani promenama na jajnicima – da li je baš uvek kao što izgleda?

Poremećaji funkcije jajnika su značajan uzrok steriliteta visokomlečnih krava sa incidencom pojavljivanja od 6-30 procenata na nivou zapata. Ciste na jajnicima predstavljaju anovulatorne folikule većeg dijametra i dužeg životnog veka nego što je uobičajeno, uz izostanak stvaranja žutog tela. Razvijaju se u postpartalnom periodu, a zbog složenosti poremećaja i heterogenosti kliničkih znakova, nedostaje im jasna definicija. Uprkos velikom broju naučnih radova posvećenih ovoj temi, patogeneza cistične degeneracije jajnika nije u potpunosti razjašnjena. Uopšteno, razvoj cista se pripisuje disfunkciji osovine hipotalamus-hipofiza-jajnik, koja je uzrokovana endogenim i/ili egzogenim faktorima, a pre svega poremećajima u oslobađanju gonadotropnog rilizing hormona (GnRH) i luteinizirajućeg hormona (LH). Nepravilnosti u sekreciji ovih hormona nastaju usled neosetljivosti hipotalamo-hipofizne osovine na pozitivne povratne efekte estrogena. Na nivou jajnika, ćelijske i molekularne promene unutar folikula u rastu mogu doprineti izostanku ovulacije i stvaranju ciste. Takođe, metaboličke i hormonske adaptacije, povezane sa visokom mlečnošću i posledičnim negativnim energetskim bilansom, utiču na pojavu patoloških promena na jajnicima. U zavisnosti od strukturnih i funkcionalnih karakteristika, ove tvorevine perzistiraju i nakon puerperijuma kao folikularne ili luteinske ciste. Dok su folikularne ciste tankih zidova i izlučuju malu količinu progesterona i više estradiola, lutealne ciste imaju deblji zid i dominantno luče progesteron. Klinički se ovaj problem ispoljava kao poremećaj seksualnog ponašanja, na prvom mestu u vidu anestrusa, ali i nimfomanije. Zlatni standard u postavljanju dijagnoze cista i drugih promena na jajnicima je transrektalni ultrasonografski pregled reproduktivnog trakta plotkinje. Pristup terapiji se zasniva na upotrebi hormonskih preparata, od kojih se najčešće koriste analozi GnRH čija primena ima za cilj luteinizaciju ciste i uspostavljanje regularnog polnog ciklusa. U zavisnosti od tipa ciste i prisustva lutealnog tkiva, u terapiji se mogu koristiti i prostaglandinski i progesteronski preparati. Uz hormonalnu terapiju neophodno je otkloniti primarni uzrok nastanka promena na jajnicima.Zbornik radova i kratkih sadržaj