Pravna pitanja preduzimanja preventivnih mera u medicini

U današnje vreme vode se dabate o odgovarajućoj ulozi države u prevenciji hroničnih bolesti i promociji zdravlja, kao i u nastojanjima da se promene zdravstvene navike stanovništva i zaštita vulnerabilnih grupa. Propisi i zakoni se efektivno koriste u sprečavanju šteta, zaraznih bolesti, rizika po zdravlje i bezbednost na radu, kao i uticajima životne sredine na zdravlje. Smatra se da treba postići odgovarajuće zakonodavne promene u prevenciji hroničnih bolesti, kod kojih posledice mogu biti na duži period, što postaje sve veći izazov budući da je teško pokazati da određena intervencija direktno pogađa neki oblik rizičnog ponašanja, kao i da se željeni zdravstveni ishodi ne vide odmah. Otuda se u mnogim državama razmišlja o pitanjima prevencije tako što se usvajaju stručni vodiči i zakoni u smislu podrške preduzimanja planiranih mera. Takvi zakonodavni pokušaji nekad nailaze na otpor industrijskih preduzeća i grupa pripadnika društvene zajednice. To postavlja pitanje da li su i u kom vidu restriktivne mere u prevenciji dopuštene. Da li prava iz zdravstvene zaštite zahtevaju takođe određene dužnosti vezano za zdravlje na strani pojedinca građanina ? Većina zakonskih rešenja i vodeća evropska dokumenta ukazuju da je pravi način da se država sa više uspeha bavi zdravstvenim pitanjima u tome da se pojedinci osposobe da donose odluke za sebe. To obavezuje zdravstvene institucije da pruže savete i informacije o zdravstvenim pitanjima i da ohrabre građane da preuzimaju odgovornost za sebe, radije nego da od njih traže da budu zdravi