Молекуларна дијагностика Фабријеве болести код пацијената са хроничном бубрежном инсуфицијенцијом непознате етиологије

Fabrijeva bolest (FB) je retka, monogenska bolest, koja se odlikuje veoma heterogenom kliničkom slikom izazvanom promenama u genu GLA, smeštenom na dugom kraku hromozoma H. Usled narušene funkcije lizozomalnog enzima α- galaktozidaze A dolazi do nagomilavanja Gb3 supstrata, što dovodi do multisistemskih oštećenja. Precizna molekularno-genetička dijagnoza je esencijalna kako bi se pacijentima omogućilo pravovremeno lečenje. U našoj studiji, analizirano je 95 ispitanika suspektnih na FB Sangerovim sekvenciranjem svih egzona i okolnih intronskih regiona gena GLA, nakon čega je izmerena relativna ekspresija kod 6 pacijenata. Genetičkom analizom kod 3 pacijenta detektovana je kodirajuća varijanta (p.D313Y), dok je kod 10 pacijenata detektovana kombinacija intronskih varijanti, opisanih kao kompleksni intronski haplotip (KIH). KIH1 (c.-10C>T, c.370-81_370-77delCAGCC, c.640- 16A>G, c.1000-22C>T), najčešći haplotip, detektovan je kod 7 (7,4%) pacijenata. Uprkos normalnim biohemijskim parametrima, rezultati RT-qPCR metode pokazali su snižen nivo ekspresije gena GLA u perifernoj krvi za 9,1%, 7,4%, 46,3% kod dve pacijentkinje (KIH1) i jedne pacijentkinje kod koje je detektovana promotorska varijanta c.-10C>T, respektivno, ukazujući na potrebu dodatnih analiza za konačno uspostavljanje dijagnoze FB. Uzevši u obzir da efekat intronskih haplotipova nije funkcionalno okarakterisan, naša studija ukazuje na važnost analiziranja intronskih regiona gena GLA kao potencijalnih genetičkih modifikatora FB.Фабријева болест (ФБ) је ретка, моногенска болест, која се одликује веома хетерогеном клиничком сликом изазваном променама у гену GLA, смештеном на дугом краку хромозома Х. Услед нарушене функције лизозомалног ензима α- галактозидазе А долази до нагомилавања Gb3 супстрата, што доводи до мултисистемских оштећења. Прецизна молекуларно-генетичка дијагноза је есенцијална како би се пацијентима омогућило правовремено лечење. У нашој студији, анализирано је 95 испитаника суспектних на ФБ Сангеровим секвенцирањем свих егзона и околних интронских региона гена GLA, након чега је измерена релативна експресија код 6 пацијената. Генетичком анализом код 3 пацијента детектована је кодирајућа варијанта (p.D313Y), док је код 10 пацијената детектована комбинација интронских варијанти, описаних као комплексни интронски хаплотип (КИХ). КИХ1 (c.-10C>T, c.370-81_370-77delCAGCC, c.640- 16A>G, c.1000-22C>T), најчешћи хаплотип, детектован је код 7 (7,4%) пацијената. Упркос нормалним биохемијским параметрима, резултати RT-qPCR методе показали су снижен ниво експресије гена GLA у периферној крви за 9,1%, 7,4%, 46,3% код две пацијенткиње (КИХ1) и једне пацијенткиње код које је детектована промоторска варијанта c.-10C>T, респективно, указујући на потребу додатних анализа за коначно успостављање дијагнозе ФБ. Узевши у обзир да ефекат интронских хаплотипова није функционално окарактерисан, наша студија указује на важност анализирања интронских региона гена GLA као потенцијалних генетичких модификатора ФБ.Knjiga sažetaka: Treći Kongres biologa Srbije, Zlatibor, Srbija 21 - 25. 9. 2022