Nejednakost i neravnopravnost žena na tržištu rada u kontekstu zelene ekonomije

Društvo i ekonomije se suočavaju sa neophodnošću socijalnog, javnopolitičkog i, sledstveno, pravnog adresiranja diskriminacije po osnovu različitih ličnih svojstava, odnosno po osnovu pola, rase, jezika, političkog mišljenja, nacionalnog porekla, te etničkog i socijalnog statusa. S tim u vezi, može se sa konceptualno-teorijskog, kao i sa pratećeg aplikativnog aspekta sagledati pojmovno razgraničenje (rodne) ravnopravnosti u odnosu na institut nejednakosti žena kao utvrđene ranjive kategorije na mestima rada. Dugo godina kroz istoriju u tradicionalnim i patrijarhalnim društvima, žena je imala podređen položaj uz naglašenu dominaciju paternalističkog koncepta položaja muškarca u svetu rada. Ipak, poslednju deceniju, kako se više piše, govori, više sprovode istraživanja na temu diskriminacije na radu, krenulo se u susret rešavanju ovog problema. Najnovije tendencije vezane za tranziciju ka zelenoj ekonomiji, takođe, imaju za cilj promovisanje značaja i neophodnosti ublažavanja faktičke neravnopravnosti između polova pravnim merama koje proizilaze iz načela jednakosti šansi i postupaka u zapošljavanju i na radu. Predmet ovog rada je sagledavanje pojavnih oblika rodnih nejednakosti na tržištu rada sa fokusom na aktuelni koncept promovisanja zelene ekonomije i održivog ekonomskog, socijalnog i ekološkog razvoja. Analiza uključuje sagledavanje rodnih nejednakosti na tržištu rada Norveške, Slovenije i Srbije u periodu od 2015. do 2021. godine, sa fokusom na aktuelni koncept promovisanja zelene ekonomije i održivog razvoja. Cilj rada je da se utvrdi da li je zelena ekonomija šansa za ublažavanje nejednakosti i povećanje ravnopravnosti na tržištu rada ili ona nosi ograničenja koja se teško mogu premostiti u ovoj oblasti