The influence of music in interethnic relations of Sarajevo and Mostar's inhabitants

Музика и музички облици представљају неизоставан део сваког људског друштва и културе. Као што музика може бити „у служби” стварања и пре- обликовања идентитета, нпр. етничких, регионалних и локалних, она истовремено може повезивати људе и њихове заједнице. Током обављања теренских истражи- вања у Сарајеву и Мостару крајем 2017. године, код великог броја саговорника уочени су ставови и размишљања о делимичном и ситуационом превазилажењу етно-политичких подела путем музике. Контекст заједничке музичке традиције свих етничких група у Босни и Херцеговини даје један од оквира за проучавање односа музике и идентитета на овом простору. У овом раду приказаћемо основне наративе, настале на основу медијских извештаја и разговора са становницима на- ведених урбаних целина и њиховог ширег подручја, о томе како музика и музички облици утичу на међуетничке односе и изградњу локалног, градског идентитета. Може се рећи да на нивоу Босне и Херцеговине музика у одређеној мери показује другачији правац насупрот тренутном јавном и медијском дискурсу. Сматрамо да овај допринос може дати повода за размишљање о томе на који начин музика у једном друштву (пре)обликује вредности, ставове и понашања људи.Music and musical forms represent unfailing part of every human society and culture. Music can bond people and their communities, as it can be „in the service” of creating and transforming identities, e.g. ethnic, regional and local. Ethnological and anthropological view on music treats this phenomenon as the cultural product, which has certain meanings and influence on society and cul- ture, i.e. their members in general. Every person from a cultural group has its own reflections on music, by recognizing abovementioned meanings, which can be same or different than those of other group members. This is why identity building process with use of music is very interesting for examination. During our fieldwork in Sarajevo and Mostar at the end of 2017, we noticed attitudes and reflections on partial and situational overcoming of ethno-political divisions through music. Bosnian and Herzegovinian political system is based on the eth- nic principle, legally supported by Dayton Peace Agreement, a document which stopped the civil war 1992–1995. Yet the context of common musical tradition of all ethnic groups in Bosnia and Herzegovina is giving the framework on examining the relation between music and identity in this area, where identity question is a very important process looking historically. In this paper, we will present basic narratives on how music and musical forms impacts on intereth- nic relations and local, urban identity building process. These narratives were formed on the basis of media reports and conversations with inhabitants from aforementioned urban areas and their wider surroundings. It can be said at the level of Bosnia and Herzegovina, music shows different direction in contrast to actual public and media discourse. We believe that this contribution can give instance on thinking about how music in a certain society (re)shapes people’s values, attitudes and behavior of people. Moreover, collaboration between eth- nology and anthropology on the one hand, as well as ethnomusicology on the other hand, may bring some interesting results and exchange of experience for further research.La musique et les formes musicales sont des éléments incontournables de chaque société et culture humaines. Tout comme la musique peut être « au ser- vice » de la création et du remodelage des identités, ethniques, régionales et locales, elle peut en même temps relier les hommes et leurs communautés. Au cours des recherches de terrain effectuées à Sarajevo et à Mostar vers la fin de 2017, nous avons relevé chez un grand nombre d’interlocuteurs des positions et des réflexions sur le dépassement partiel et situationnel des divisions ethno-po- litiques à la faveur de la musique. Le contexte d’une tradition musicale com- mune à tous les groupes ethniques en Bosnie et Herzégovine offre un des cadres pour l’étude du rapport de la musique et de l’identité dans cet espace. Dans cet article nous allons rendre compte des récits fondamentaux, créés à partir des rapports médiatiques et des entretiens sur l’identité urbaine menés avec des ha- bitants des villes et des agglomérations mentionnées. Il est possible d’affirmer qu’en Bosnie-Herzégovine la musique exprime dans une certaine mesure une orientation différente de celle présente dans le discours publique et médiatique actuel. Nous considérons que cette contribution peut faire naître une réflexion sur la manière dont la musique dans une société (re)modèle les valeurs, les atti- tudes et les comportements des hommes