Makroekonomske tendencije u 2014: U kom se smeru zaista krećemo

U ovom radu smo pokušali da skeniramo nekoliko najvažnijih segmenata makroekonomskog sistema nastojeći da rasvetlimo ono što je se tokom 2014. zaista dogodilo. Analiza koju smo sproveli nedvosmisleno pokazuje da će privreda Srbije u 2014. po treći put biti suočena sa recesijom od izbijanja prvog talasa krize. Na recesione tendencije uticala su dva krupna razloga: (a) razarajuće majske poplave sa značajnim efektom na poljoprivredu, rudarstvo i proizvodnju i distrubuciju električne energije i (b) krupni strukturni poremećaji i godinama nagomilavani ekonomski i društveni problemi. Prihodi opšte države za prvih devet meseci rastu brže od rashoda, dok deficit opšte države opada. Ipak, deficit se nagomilava krajem godine tako da procene govore da bi njegov rast u 2014. mogao da iznosi oko 0,7 pp BDP-a, odnosno oko 13% realno. Takođe, ukupna kreditna aktivnost je u padu, što svakako jeste veoma negativna karakteristika. Inflacija je deset meseci zaredom ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od ciljane vrednosti ukazujući time na popriličnu neusklađenost monetarne politike sa potrebom za kontracikličnim delovanjem. Jedini pozitivan makroekonomski tok jeste pad nezaposlenosti i rast zaposlenosti koji se dominantno može pripisati povećanju broja neformalno zaposlenih. Budući da se Srbija nalazi u prilično dubokoj recesiji mišljenja smo da bi rezultate ARS u protekle dve godine trebalo ozbiljno preispitati. Tekući deficit je stabilizovan na nivou od oko 5,5% - 6% BDP-a, što je, imajući u vidu razočaravajući priliv kapitala, teško održivo na dugi rok. Mali i neretko negativan kapitalni priliv govori da bi kvartali okarakterisani padom deviznih rezervi i deprecijacijskim pritiscima mogli postati sve češći. Na osnovu ovakvih nalaza zaključujemo da su makroekonomska kretanja u 2014. negativna, tako da se ni u kom slučaju ne može reći da je ekonomska slika Srbije uznapredovala