Mogućnosti i ograničenja politike ruralnog razvoja Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji

U radu se razmatraju kompleksnost i problemi prlagođavanja politike ruralnog razvoja Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Evropska unija, odnosno ranije Evropska ekonomska zajednica, od nastanka pa sve do danas, pridaje veliki značaj Zajedničkoj agrarnoj politici i ruralnom razvoju. Retrospektivno gledano, permanentno se tragalo za najboljim rešenjima u ovoj oblasti, nastojeći da se prevaziđu uočene slabosti i iznađu rešnja koja bi odgovarala internim odnosima članica, ali i da se odgovori na pretnje koje dolaze od stalno rastuće svetske konkurencije. Zbog toga su mere i instrumenti ove politike bili podložni čestim promenama, preispitivanjima i prilagođavanjima zahtevima vremena i uslovima u kojima se sprovodila. Proces približavanja Srbije članstvu u Evropskoj uniji nužno podrazumeva radikalne promene u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. To se, pre svega, odnosi na promene u strukturi proizvodnje, organizovanju poljoprivrednih gazdinstava, upravljanju resursima, sistemu kontrole proizvodnje, pristupu tržištu, odnosu prema očuvanju životne sredine, usvajanju evropskih standarda itd. Sprovođenje ovih promena u delo iziskuje velika i specijalistička znanja, dobru organizovanost ljudi i institucija koje se bave ovom problematikom, ali i pozamašna finansijska sredstva. U tom pogledu neophodno je dobro i sveobuhvatno poznavanje načina na koji ovaj sistem funkcioniše u Evropskoj uniji kako bi u godinama koje slede Srbija mogla da prilagodi agrarnu politiku i približi je Zajedničkoj agrarnoj politici Evropske unije. Mere agrarne politike i ruralnog razvoja treba učiniti kompatibilnim sa merama koje su na snazi u EU, kako kasnije obaveze iz članstva ne bi izazvale dramatične posledice po domaći agrar. Prilagođavanje merama ZAP mora uporedo biti praćeno izgradnjom administrativnih kapaciteta za njihovu implementaciju. Sigurno je da će buduće članstvo u Evropskoj uniji imati krupne negativne posledice na mnoge poljoprivredne proizvođače, pa i na čitava ruralna područja ukoliko se ne prilagode novonastalim uslovima i situaciji. U tom pogledu neophodno je na vreme uvideti gde u tom novom miljeu poslovanja i privređivanja možemo tražiti šansu