Obrazovanje i ekonomski rast: pouke i preporuke dosadašnjih istraživanja

Ovaj rad predstavlja pregled odabranih studija koje se bave uticajem obrazovanja na privredni rast. Osnovni zaključak na bazi razmatranih nalaza jeste da postoje brojni dokazi o njihovoj pozitivnoj vezi. Postoji nekoliko mehanizama posredstvom kojih obrazovanje i ljudski kapital utiču na privredni rast. Prvi mehanizam se odnosi na povećanje produktivnosti rada, a drugi i treći na uvećanje inovativnosti/kreativnosti i sposobnosti za prihvatanje i generisanje novih tehnologija. Investicije koje su usmerene na istraživačko obrazovanje imaju pozitivan uticaj na ekonomski rast, ali jedino u zemljama koje su blizu tzv. tehnološke granice. Zemlje koje unapređuju svoje obrazovne sisteme sposobnije su da menjaju i druge politike koje podstiču ekonomski rast. Efekti obrazovanja naročito dolaze do izražaja u zemljama koje tradicionalno imaju nedovoljno obrazovano stanovništvo. Treba istaći i to da doprinos svih obrazovnih disciplina nije jednak. Humanističke nauke daju najmanji, a inženjering/prirodne nauke najveći doprinos privrednom rastu. S druge strane, istraživanja uticaja obrazovanja i ljudskog kapitala na ekonomski rast opterećena su i izvesnim slabostima. Postoje brojni problemi u vezi kvantifikovanja ljudskog kapitala, grešaka prilikom merenja podataka, sistematskih razlika u intenzitetu uticaja za različite grupe zemalja, obrnute uzročnosti, ograničene raspoloživosti podataka, izostavljenih relevantnih varijabli, itd. Imajući u vidu sve navedene rezultate, kao i njihove manjkavosti, zaključujemo da u literaturi ipak ubedljivo dominira stav da se obrazovanje veoma pozitivno odražava na dugoročni privredni rast. Shodno tome, Srbiji je očito potrebna sveobuhvatna reforma obrazovanja, koja bi podrazumevala izmene nastavnih planova i programa, poboljšanje materijalnih uslova rada i prilagođavanje potrebama tržišta rada