Antagonistički potencijal Bacillus spp. prema prouzrokovaču sive truleži paradajza (Botrytis cinerea) i uticaj na klijavost i morfološke parametre klijanaca

Paradajz je jedna od najvažnijih povrtarskih biljaka čiju proizvodnju može ugroziti veći broj prouzrokovača bolesti, smanjujući prinos i kvalitet ploda. Jedan od najznačajnijih patogena paradajza je gljiva Botrytis cinerea - prouzrokovač sive truleži paradajza. Uprkos raznim preventivnim metodama, primena fungicida i dalje predstavlja najvažniju meru kontrole ovog patogena. Međutim, kontinuirana primena hemikalija izaziva zabrinutost potrošača zbog ostataka preparata na plodovima paradajza i njegovog štetnog uticaja na zdravlje ljudi. Jedna od alternativnih mera u zaštiti biljaka od prouzrokovača sive truleži jeste primena različitih antagonističkih bakterija, između ostalih i iz roda Bacillus. Osim uloge u biokontroli, poznato je da pomenute bakterije mogu stimulisati i rast biljaka. Ciljevi istraživanja bili su izolacija autohtonih sojeva Bacillus spp. iz zemljišta, ispitivanje njihove antifungalne aktivnosti prema dva izolata B. cinerea i proučavanje njihovog uticaja na klijavost semena paradajza i morfološke parametre klijanaca. Antifungalni efekat Bacillus spp. testitan je u in vitro uslovima, primenom metode dvojne kultivacije, u tri ponavljanja. Nakon 7 dana inkubacije pri 28ºC izračunat je procenat inhibicije rasta micelije (Percentage of Growth Inhibition, PGI) i zona inhibicije. Ispitivanje uticaja antagonističkih bakterija na klijavost semena paradajza izvršeno je standardnim testom klijavosti. Seme paradajza, sorte Novosadski jabučar, inokulisano je potapanjem u suspenziju bakterija (108 ćel/ml), dok je seme u kontroli potapano u 0,2% rastvor kalijum nitrata (KNO3). Efekat je ocenjen naklijavanjem 100 semena u Petri posudi (R=140 mm) u četiri ponavljanja. Očitavanje klijavosti semena izvršeno je nakon 14 dana. Iz svakog ponavljanja, slučajnim izborom odabrano je po 10 klijanaca i merena je dužina nadzemnog dela i korena (cm), kao i sveža i suva masa nadzemnog dela i korena (g). Primenom morfoloških i molekularnih metoda, pet bakterijskih sojeva identifikovano je kao Bacillus subtilis, dva soja kao B. amyloliquefaciens i jedan kao B. pumilus. U testu dvojne kultivacije svih osam sojeva Bacillus spp. ispoljili su snažan antifungalni efekat prema oba izolata B. cinerea, sa PGI vrednostima od 50% do 80% i zonom inhibicije od 1,33 mm do 17,33 mm. Najveći procenat klijavosti semena dobijen je inokulacijom sojevima B. amyloliquefaciens (85,66% i 86,16%) u odnosu na kontrolu (82,66%). Jedan soj B. subtillis povećao je dužinu nadzemnog dela za 25,50%, dok je drugi soj iste vrste povećao dužinu korena za 17,62%. Dalje, sojevi B. amyloliquefaciens, B. pumilus, kao i tri soja B. subtillis statistički značajno su povećali svežu masu nadzemnog dela (12,90 - 22,22%). Sojevi B. pumilus i B. subtillis povećali su i svežu masu korena (2,56 - 5,12%). Inicijalni rezultati ukazuju da autohtoni izolati Bacillus spp. iz zemljišta imaju snažan potencijal za biokontrolu i podsticanje rasta biljaka paradajza