Zastupljenost oganohlornih pesticida u filetima oslića

Organohlorni pesticidi (OCP) su grupa jedinjenja široko zastupljena u prirodi a samim tim i u hrani koju konzumiramo. Da bismo za proizvod rekli da je bezbedan za upotrebu neophodno je da sadržaj OCP-a u njemu bude manji od maksimalno dozvoljenih vrednosti koje su propisane važećim Pravilnikom. Identifikacija ove grupe jedinjenja se vrši gasnom hromatografijom sa masenim detektorom. Priprema uzoraka za analizu sa brzom QuECHERS metodom obezbeđuje da za kratko vreme, pouzdano ekstrahujemo analite od interesa. U našoj studiji ispitivali smo sadžaj 19 organohlornih pesticida u filetima oslića, ribljem proizvodu popularnom u našoj zemlji. Ispitivanja su pokazala da se koncentracija OCP-ova u ovim proizvodima nalazi znatno ispod maksimalno dozvoljenih koncentracija. Organohlorni pesticidi se akumuliraju u hrani i okruženju što izaziva zabrinutost zbog potencijalnih rizika po ljudsko zdravlje kao i zbog narušavanja ekološke ravnoteže (Kartalovic et al, 2015). U predhodnim decenijama organohlorni pesticidi su se koristili širom sveta kako bi unapredili poljoprivrednu proizvodnju. Globalna upotreba ove grupe jedinjenja je od 1950. godine dovela je do povećanja njihove potrošnje i do pedeset puta, paralelno sa rastom stanovništva (Nath, 2013). U našoj studiji ispitivali smo slučajno izabrane uzorke iz marketa. Uzorci su do ispitivanja čuvani u orginalnom pakovanju u skladu sa preporukom proizvođača. Na osnovu ispitivanja 18 uzoraka zaključeno je da je sadržaj organohlornih pesticida znatno niži od maksimalno dozvoljenih koncentracija u ribi, koje su propisane važećim Pravilnikom Republike Srbije. Opseg koncentracija OCP-a se kretao od 0.0065-0.0097 mg/kg. Generalno, svi pesticidi su toksične supstance dizajnirane da ubiju štetočine sa svojim otrovnim ili štetnim efektima. Direktno ili indirektno pesticidi mogu ući u ljudsko telo kroz lanac ishrane i konačno, mogu prouzrokovati različite efekte na ljudsko zdravlje, poput alergijskih reakcija uključujući i sterilitet i kancer. Zagađivanje hrane sa ovim supstancama se smatra jednim od najopasnijih aspekata u poslednjih nekoliko godina. Riba i riblji proizvodi mogu biti kontaminirani sa hloriovanim ostacima kroz različite izvore. Ovi kvaliteti ih čine najopasnijom grupom hemikalija kojima prirodni sistemi mogu biti izloženi i funkcionišu kao hemijski indikatori antropogenog pritiska i zagađenja (Baiarri i dr., 2001; Storelli et al.,2004). Zbog činjenice da su OCP ipak prisutni u ovim proizodima neophodno je iste izloziti stalnom monitoringu s ciljem obezbeđivanja plasmana samo bezbednih proizvoda na naše trzište