Primena nove kulture - kvinoje u ishrani riba

Kvinoja (Chenopodium quinoa, Willd.) je pseudocerealija koja se tradicionalno gaji na malim plantažama u ruralnim oblastima Južne Amerike u regionu Anda. Kvinoja je ratarska kultura, gajena za domaću upotrebu siromašnog stanovništva. Zbog sposobnosti prilagođavanja različitim agro-ekološkim uslovima, kvinoja može da se gaji u različitim regionima. Agrotehnika zasnovana na principima organske poljoprivrede i primenjena je u Danskoj, Italiji i Makedoniji. Zahvaljujući visokoj nutritivnoj vrednosti seme se koristi u ljudskoj ishrani, usled čega je poslednjih godina porastao interes za gajenje i preradu kvinoje, kao funkcionalne hrane. Poznato je da i lišće biljke poseduje značajne nutritivne vrednosti, pa se koristi kao zamena za spanać. Biljka može da poraste 1-3m visine, a plodovi su u obliku okruglog, malog semena, koje je obavijeno perigoniumom različite boje (bledo žute, do svetlo crvene). Perigonium se mehanički lako odvaja, kada je seme suvo. U perikarpu semena nalaze se saponini, nosioci karakterističnog gorkog ukusa semena kvinoje, zbog čega je potrebno iste odstraniti, pre upotrebe u ljudskoj ishrani. U ovom radu predmet istraživanja je bila danska sorta KVL 37, gajena u okolini Beograda. Ispitivan je nutritivi sastav sirovog i oljušćenog semena kvinoje, kao novog useva i mogućnost njegove primene u ishrani riba. Poznato je da viskoka nutritivna vrednost semena kvinoje potiče od sadržaja proteina, različitih minerala i vitamina, i to E vitamin i vitamini B grupe. Prosečan sadržaj proteina varira od 8%-22%, a glavne proteinske frakcije čine albumini i globulini (44-47% ukupnih proteina). U ovom radu sadržaj proteina je varirao od 15,5% do 16,8%, u zavisnosti stepena čistoće semena. Seme poseduje odličano izbalansiran sastav amino kiselina, a izdvajaju se lizin, treonin i metionin, amino kiseline koje su uglavnom deficitarne u biljnim sirovinama. Glavnu komponentu semena kvinoje čine ugljeni hidrati, čiji sadržaj varira od 67% do 74%. Skrob čini oko 52-63%, dok su ostali ugljeni hidrati, kao i sirova vlakna malo zastupljeni. Kvinoja sadrži 2% do 10% lipida, a dokazano je i prisustvo esencijalnih masnih kiselina, kao sto su linolenska, oleinska i palmitinska. Značajan je sadržaj minerala tj. kalcijuma, gvožđa i cinka, ali se njihov sadržaj kvantitativno smanjuje u daljim postupcima ljuštenja, pranja i poliranja semena. U humanoj ishrani saponini i fitinska kiselina predstavljaju glavne nedostatke kvinoje. Ljuštenjem i daljim prečišćavanjem seme kvinoje je našlo primenu u ishrani ljudi kao varivo, hrana za doručak, za kolače za proizvodnju brašna, kao i za ishranu životinja u formi mekinja ili pogača. U našem radu, kod oljuštenog zrna, dokazano je značajno povećanje sadržaja ulja, dok je sadržaj sirovih vlakana i ukupnog pepela smanjen za oko tri-puta. Sadržaj skroba je u očekivanim graničnim vrednostima. U pogledu sadržaja minerala nije bilo većih promena. Imajući u vidu veličinu zrna, laku pripremu, nutrtitivni potencijal, kao i novu kulturu u našoj regiji, pokazano je da seme kvinoje može da nađe primenu i kao hrana za ribe