Značaj ribljeg brašna i drugih hraniva životinjskog porekla za proizvodnju smeša koncentrata

U radu je prikazan značaj ribljeg brašna kao i drugih hraniva životinjskog porekla za proizvodnju smeša koncentrata, kao i mogućnost njihove suspstitucije hranivima biljnog porekla u kombinaciji sa sintetičkim aminokiselinama, ili komercijalnim „zamenama“ ribljeg brašna. Riblje brašno je do sada najviše korišćeno hranivo životinjslog porekla. Zbog opasnosti od širenja bolesti Bovine spongiform encephalopathy – BSE, u Evropskoj uniji je regulativama 999/2001 i 1234/2003 zabranjena upotreba obrađenih animalnih proteina, u koje spadaju različite vrste mesno-koštanog brašna, za sve farmske životinje koje ulaze u lanac ishrane ljudi, izuzev ribljeg brašna za nepreživare. Kod nas je u skladu sa Zakonom o veterinarstvu iz 2005. uvedena obaveza za sve fabrike hrane za životinje da odvajaju linije u kojima se pripremaju koncentrati za preživare, ili da proizvodnju obavljaju na istoj liniji ali da se pri tome odreknu upotrebe hraniva životinjskog porekla. U skladu sa tim, vrši se stalni monitoring smeša za preživare. Zadnjih godina je korišćenje ribljeg brašna u ishrani nepreživara jako smanjeno zbog navedenih zakonskih ograničenja, sve lošije hranljive i upotrebne vrednosti (zdravstvene ispravnosti), problema falsifikovanja (dodavanja hraniva niže hranljive vrednosti: sojine sačme, kukuruznog glutena, brašna od perja pa čak i uree) kao i zbog visoke cene. Osim toga, dobro je poznato da riblje brašno prenosi svoj specifičan miris na proizvode pa se obavezno isključuje iz smeša pri kraju tova brojlera. Velike količine ribljeg brašna se i danas koriste pri proizvodnji peletirane hrane za pastrmke i druge karnivore ribe. Naime, ove vrste riba zahtevaju visok nivo proteina dobre biološke vrednosti u obrocima. Ranih 90-ih godina preporučivan odnos svarljivih sirovih proteina i svarljive energije u obrocima za pastrmke je bio 22-25 g/MJ. Nasuprot tome, u zadnjoj dekadi eksperimentalno je dokazana efikasnost obroka sa većim sadržajem masti (>20%) i kada je odnos proteina i energije uži. Međutim, u tom slučaju treba obezbediti odgovarajući nivo esencijalnih aminokiselina. Objašnjenje je u specifičnom metabolizmu riba. Krajnji proizvod metabolizma proteina u riba je amonijak, za šta je potrebno manje energije. Nasuprot tome, krajnji proizvod metabolizma energije u svinja je urea, čime se objašnjava uži odnos proteina i energije (oko 14 g/KJ). Zbog svega navedenog proizvođači teže da riblje brašno zamene (delimično ili potpuno) nekim drugim proteinskim hranivom (biljnog ili životinjskog porekla), pri čemu je jedan od glavnih ciljeva što niža cena proizvodnje. Do sada je najviše pažnje poklanjano proizvodima od soje, odnosno sojinoj sačmi. Ovo hranivo ima veliku biološku vrednost proteina ali i visok sadržaj različitih antinutritivnih materija. Nasuprot tome, efikasnijim se pokazao koncentrat proteina soje. To je hranivo koje se dobija uklanjanjem masti i rastvorljivih ugljenih hidrata. Eksperimentalno je utvrđena mogućnost delimične supstitucije ribljeg brašna suncokretovom sačmom, ali je glavni nedostatak ovog hraniva u velikoj količini nerastvorljivh ugljenih hidrata. Pored ovih hraniva, u eksperimentima su ispitivane sačme pamuka, kikirikija, uljane repice, brašno lupine, kukuruzni gluten, proteini krompira i dr. Međutim, nedostatak svih ovih hraniva je nizak nivo nekih esencijalnih aminokiselina kao i prisustvo antinutritivnih, štetnih i nesvarljivih materija. Jedno od potencijalnih proteinskih hraniva za ribe i domaće životinje je bakterijski protein. U pogledu brzine rasta i produkcije proteina, bakterije imaju prednost u odnosu na kvasce. Pored toga, bakterije sadrže i više proteina (do 80%), a aminokiselinski sastav je povoljniji i sličniji proteinima životinjskog porekla. Nedostatak je velika količina nukleinskih kiselina (do 18%) koje u sisara katabolišu do mokraćne kiseline. U zaključku se ističe da su troškovi ishrane ključni za rentabilnost proizvodnje u stočarstvu i nekim oblicima ribarske proizvodnje. Supstitucija ribljeg brašna u obrocima za domaće životinje i ribe je neophodnost zbog visoke cene ovog hraniva, varijabilnog kvaliteta i eventualnog falsifikovanja jeftinijim hranivima. Za sada, najveći značaj pokazuju proizvodi prerade soje a određenu perspektivu imaju i bakterijski proteini