Morfometrijsko ispitivanje nabora crevne sluzokože šarana hranjenog različitom dodatnom hranom u poluintenzivnom sistemu

U poluintenzivnom sistemu gajenja šarana u poslednjoj deceniji dolazi do promena u vrsti dodatne hrane koje povećavaju održivost proizvodnje. Sa žitarica koje su se godinama koristile kao dodata hrana, sada se prelazi na peletiranu i ekstrudiranu hranu. Ova zamena uzrokuje i promene u fiziologiji varenja riba, a kao posledica se dešavaju morfološke promene na crevima. Najčešće se na organima za varenje riba gajenih u akvakulturi ne nalaze teže histopatološke promene, pa se pribegava kvantifikaciji i morfometriji histoloških parametara koje mogu da ukažu na odstupanja od normalne građe/funkcije. Metod evaluacije dužine crevnih nabora je korišćen u velikom broju studija koje su se bavile efektima različitih tipova hrane i/ili aditiva na crevo riba. Cilj rada je da se utvrdi efekat različitih tipova hrane (žitarice, peletirana, ekstrudirana hrana) na crevo šarana merenjem dužine crevnih nabora kod riba koje su gajene poluintenzivno. Dužina crevnih nabora je korelisana sa prirastom ribe. Kretanje dužine crevnih nabora po jezerima/vrsti dodate hrane je imalo pravilan tok (Fig. 1). Najkraći crevni nabori su izmereni kod riba hranjenih žitaricama. U sva tri jezera primetan je pad dužine nabora u junu. U ovom mesecu su vrednosti najmanje, manje čak i od inicijalnih na početku eksperimenta (u aprilu), kao i vrednosti dobijenih u maju. Od juna dužina nabora creva konstantno raste kod riba u svim jezerima, bez obzira na tip dodate hrane. Rezultati su pokazali visok stepen statistički značajne korelacije između mase tela ribe i dužine crevnih nabora u svim jezerima (Tab. 2). Ukoliko se posmatraju pojedinačna jezera, vrednosti se kreću između 0.82 kod riba hranjenih peletiranom hranom, preko 0.83 kod riba hranjenih žitaricama do 0.86 kod riba hranjenih ekstrudiranom hranom. Dužina crevnih nabora je koristan parametar u eksperimentima ishrane riba i često se primenjuje u proceni efekta određene hrane na crevo riba. Smanjenje dužine nabora može da ukaže na pojavu enteritisa, na nedovoljnu ishranu ili gladovanje. Naši rezultati pokazuju pozitivnu korelaciju između mase tela ribe i dužine crevnih nabora. Oni su u skladu i sa sličnim istraživanjima koja su sprovedena na drugim životinjskim vrstama, mahom na domaćim životinjama. Crevni nabori na početku eksperimenta ne rastu, čak pokazuju trend pada sve do juna meseca i to iako ribe pokazuju konstantan prirast u svim jezerima, što se objašnjava količinom prirodne hrane koja je u to doba najveća u jezerima. Naime, na osnovu analize prirodne hrane tokom ovog perioda možemo videti da postoji velika biomasa zooplanktona u toku aprila, maja i juna dok je zoobentos na niskom nivou u svim jezerima u toku celog eksperimenta i ne prelazi 10 g/m2. Ovo uzrokuje promene u načinu ishrane ribe od juna meseca. Do tada se šaran hranio uglavnom zooplanktonom, koga je bilo u izobilju, a nakon toga, početkom juna, zbog nedostatka prirodne hrane,riba počinje da sve više konzumira dodatu, što uzrokuje i povećanje dužine crevnih nabora, s obzirom da su pelete, kojom se ribe hrane voluminoznije i većih dimenzija od zooplanktona. Hranjenjem, ribe pune creva i samim tim ih i šire, što omogućava povećanje apsorpcione površine povećanjem dužine crevnih nabora. Ovaj fenomen u stvari predstavlja adaptaciju creva na različite tipove hrane kod riba. Naše istraživanje je pokazalo da praćenje histologije šarana može da ukaže kako se odvija proces varenja zavisno od dela sezone/razvoja zajednice zooplanktona, ali i vrste dodate hrane u poluintenzivnom sistemu