Značaj i upotreba žita u ishrani riba

Proizvodnja hrane za ribe, poslednjih godina beleži najbrži rast u industrijskoj proizvodnji hrane za životinje (Jovanović i sar. 2006). Ukoliko sektor akvakulture nastavi sa dosadašnjim prosečnim rastom od 8-10% godišnje do 2025. godine, i proizvodnja hrane moraće da prati taj rast (Tacon,2010). Danas se u hranu za ribe uglavnom uključuju riblje brašno i riblje ulje zbog visoke nutritivne vrednosti. Zbog ograničenosti prirodnih resursa. nameće se potreba za značajnijim uključivanjem biljnih hraniva, pre svega žita u ishrani riba. Žita prvenstveno predstavljaju izvor energije i služe za prihranu riba, međutim, njihovom preradom mogu se dobiti koncentati proteina koji se mogu koristiti kao delimična zamena za proteine animalnog porekla. Žita kao energetska hraniva čine osnovni deo obroka u poluintenzivnom sistemu gajenja riba. Proteinski deo potreba obezbeđuje im fauna dna i zooplankton. U našoj zemlji kukuruz je najvažnije žito koja se koristi u ishrani životinja. Visok sadržaj skroba, srazmerno velika zastupljenost ulja i malo celuloze, čini kukuruz izrazito energetskim hranivom (Đorđević i Dinić, 2007). Kukuruz karakteriše nizak sadržaj proteina sa nepovoljnim aminokiselinskim sastavom. Protein kukuruza pretežno čini zein koji ima nisku nutritivnu vrednost, pre svega usled deficita lizina i triptofana. Proteini ječma su niske biološke vrednosti, ali nešto bolji u odnosu na proteine kukuruza (Perović, Janković et al.,2009). Siromašni su u lizinu i metioninu, mada su selekcijom dobijene sorte sa većim sadržajem lizina. U poređenju sa kukuruzom, po hranljivoj vrednosti, pšenica sadrži više proteina, a manje masti. Sadržaj proteina kod različitih sorata pšenice varira od 10-14% (Protić, Janković,1998). Proteini pšenice su siromašni lizinom, zatim metioninom, treoninom, leucinom i izoleucinom (Janković et al.,2008). Količina lizina, koji je prva limitirajuća aminokiselina, iznosi 0,3-0,37%. Tritikale je hibrid pšenice i raži, koji se zbog relativno visoke nutritivne vrednosti sve više se koristi u ishrani svih kategorija životinja, pa i riba. Tritikale sadrži 11-20% sirovih proteina. Sadržaj aminokiselina je sličan sadržaju aminokiselina pšenice. Najsavremeniju tehnološku operaciju u procesu proizvodnje hrane za ribe predstavlja proces ekstrudiranja. Ekstruzionim kuvanjem na principu «visoka temperatura-kratko vreme» postižu se veca svarljivosti skroba, veća nutritivna vrednost, plutanje ili sporo tonjenje sto omogucava vece učesće žita u hrani za ribe. (Jovanović et al.2006).. Žita kao komponente u kompletnim smešama za ribe u intenzivnom uzgoju imaju izuzetno veliki značaj, posebno u ishrani šarana koji značajan deo energetskih potreba može zadovoljiti iz skroba. Proteinska hraniva, uz dodatak sintetičkih aminokiselina dobijena preradom žita, poput kukuruznog, pšeničnog glutena, kao i proteina pirinča, u značajnoj meri mogu zameniti, riblje brašno kao najkvalitetnije hranivo u ishrani riba. Selekcijom i genetskim modofikacijama treba stvarati žita sa povoljnim nutritivnim svojstvima potrebnim za hranu za ribe