U tekstu se polazi od pitanja zbog čega se zamišljaju drugi svetovi. Pored motiva za zamišljanje, pažnja se posvećuje samom procesu zamišljanja, resursima i asocijativnim sklopovima koji su dostupni zamišljanju u izgradnji svetova koji se od našeg razlikuju. „Druge svetove“ određujemo i kao utopiju i kao prostor fantazije, rukovodeći se hipotezom da taj prostor nikada nije u potpunosti slobodan. Poseban naglasak stavljamo na prostor i vreme utopije, kao i na dimenziju novog. Tekst je podeljen u četiri celine, od kojih se prva bavi motivom za fantaziju; druga razmatra moć mašte i ograničenja zamišljanja; treća u svom središtu ima „cenu“ fantazije, potiranje složenosti postojećeg sveta. U četvrtom se delu razmatra značaj utopijskog mišljenja...