Eksternalizam, skepticizam i epistemička sreća

Članak se bavi pojmom epistemičke sreće i njegovim značajem za dva važna epistemološka problema, analizu znanja i problem skepticizma. Okosnicu rasprava čini poznata sokratovska intuicija, oko koje se filozofi gotovo bezrezervno slažu, da je znanje nespojivo sa prekomernim udelom srećnog sticaja okolnosti u otkriću istine. U svetlu Pričardovog modalnog tumačenja pojma epistemičke sreće i razlikovanje veridičke i refleksivne epistemičke sreće, razmatraju se prednosti i mane dve osnovne suprotstavljene koncepcije znanja, internalizma i eksternalizma. Pokazuje se da je eksternalizam u prednosti nad internalizmom jer izlaže uslove za znanje (uslov sigurnosti) čijim zadovoljenjem biva otklonjena bar veridička epistemička sreća. Eksternalizam je u prednosti i kada je reč o problemu skepticizma, jer uspeva da objasni kako je moguće imati znanje uprkos tome što nemamo internalističko opravdanje za isključenje poznatih skeptičkih alternativa (mogućnost sna, moćnog obmanjivača i sl). Iako ne otklanja refleksivnu epistemičku sreću i ne rešava problem skepticizma formulisan na meta-nivou, eksternalizam ukupno uzev predstavlja prihvatljiviju koncepciju ljudskog znanja pogotovu zato što može da prihvati činjenicu da internalističko opravdanje igra značajnu ulogu u našem saznanju