U ovom radu analiziraju se izvinjenja koja su zvaničnici Srbije uputili Hrvatskoj, kao i izvinjenja hrvatskih zvaničnika upućena Srbiji u prethodne dve decenije. Rad odgovora na pitanje zašto su se određeni zvaničnici Srbije i Hrvatske izvinjavali drugoj strani, kao i koliko su u tome bili uspešni kratkoročno i dugoročno. Osnovna teza ovog rada jeste da su izvinjenja upućivana prevashodno kako bi se ostvario pozitivan utisak na međunarodnu i evropsku javnost, te da su svetonazor i percepcija pojedinaca koji su bili na ključnim funkcijama imali veliki uticaj na to da do izvinjenja uopšte dođe. Takođe, u radu se tvrdi i da je delotvornost izvinjenja bila veoma ograničena, prevashodno iz razloga što unutarpolitičke okolnosti u državama čiji su...