Fiziološki značaj pljuvačke

Pljuvačka predstavlja jedan od najvažnijih činilaca u očuvanju oralnog zdravlja. Nažalost, njen značaj se često potcenjuje ali ukoliko dođe do kvalitativnih i kvantitativnih promena u njenom sastavu to ostavlja dramatične posledice kako po meka, tako i po tvrda oralna tkiva. Pljuvačka sadrži nekoliko desetina biološki aktivnih molekula čija se delovanja često preklapaju i koji deluju sinergistički i nemoguće je izdvojiti samo jedan njen sastojak koji bi objasnio, bar delimično, čitav spektar njenog delovanja. Zaštita oralnih struktura je možda jedna od njenih najznačajnijih uloga. Komponente nespecifične i specifične imunosti pljuvačke često daju udružen odgovor protiv različitih patogena (bilo da su u pitanju bakterije, virusi ili gljivice) što dovodi do njihove efikasne eliminacije iz usne duplje, ali čak i ako dođe do oštećenja njenih struktura procesi reparacije oralnih tkiva su promptni (zahvaljujući prisustvu brojnih faktora rasta). Pljuvačka zatim učestvuje i u početnim fazama digestije hrane najpre tako što olakšava pokrete oralnih struktura koji su važni za proces žvakanja (svojim lubrikantnim delovanjem), zatim omogućava formiranje bolusa, doprema enzime koje učestvuju u razlaganju skroba, glikogena i prirodno emulgovanih masti i konačno omogućava da osetimo ukus hrane što povratno može uticati na sam proces žvakanja i na vreme zadržavanja hrane u ustima. Pljuvačka sadrži i sastojke kojima se odupire promenama svoje pH vrednosti i na taj način doprinosi očuvanju integriteta i funkcionisanju oralnih struktura. Dodatno, ona predstavlja i svojevrstan rezervoar jona, koji ulaze u sastav kristala hidroksiapatita, i po potrebi ih stavlja na raspolaganje tvrdim zubnim tkivima i na taj način potpomaže u održavanju njihove strukture. Zbog sličnosti u sastavu sa krvnom plazmom (od koje i nastaje) neinvazivno uzet uzorak pljuvačke može poslužiti i u dijagnostičke svrhe