Investigation into the impact of protective and risk factors on burnout syndrome of teachers working in regular schools and schools for children with intellectual disability

Sažetak Uvod: Sindrom izgaranja predstavlja stanje fizičke, emocionalne i mentalne iscrpljenosti koje rezultira iz rada sa ljudima u emocionalno zahtevnim situacijama. Brojna istraživanja ističu značaj osobina ličnosti, organizacionih faktora i socijalne podrške u razvoju sindroma izgaranja. Cilj: Glavni cilj studije je ispitivanje stepena izraženosti sindroma izgaranja, i povezanosti sindroma izgaranja sa individualno-psihološkim, organizacionim i sredinskim faktorima kod nastavnika specijalnog i redovnog obrazovanja. Cilj je i utvrđivanje potencijalnih protektivnih i faktora rizika za sindrom izgaranja kod nastavnika. Materijal i metod: U ovoj korelacionoj studiji preseka učestvovalo je 317 nastavnika (122 defektologa i 38 nedefektologa nastavnika u školama za intelektualno ometenu decu, i 157 nastavnika iz redovnih osnovnih škola) na teritoriji Beograda. U istraživanju su korišćeni: Maslač skala za procenu sindroma izgaranja na radu, Skala za procenu asertivnosti, Rozenbergova skala samopoštovanja, Skala nastavničke samoefikasnosti, Upitnik karakteristika posla, i Multidimenzionalna skala opažene socijalne podrške. Rezultati: Najznačajniji prediktori sindroma izagaranja defektologa su: samopoštovanje, efikasnost upravljanja odeljenjem, radno okruženje, ali i podrška rukovodioca, asertivnost, efikasnost strategija učenja i radni staž. Najvažniji prediktori izgaranja nastavnika redovnog obrazovanja su: samopoštovanje, efikasno učenje učenika, podrška rukovodioca i kolega, kvantitativni zahtevi, ali i asertivnost, kontrola nad radom i radni staž. Najviša zastupljenost visokih nivoa izgaranja zabeležena je na supskali emocionalne iscrpljenosti i iznosi 38%, 47% i 39% (redom: defektolozi, nedefektolozi u specijalnim školama i nastavnici redovnih škola). Zaključak: Individualno-psihološki i organizacioni faktori su se izdvojili kao bitan prediktor sindroma izgaranja u nastavničkoj profesiji, što ukazuje na značaj ispitivanja uticaja ovih faktora i u drugim profesijama koje se odlikuju specifičnim zahtevima i potrebama dubljeg emotivnog investiranja tokom radnog procesa