Uobičajene su interpretacije po kojima Kant osećaje objašnjava ili kauzalno ili kao intencionalna stanja. Pod kauzalnim objašnjenjem, podrazumeva se da je osećaj prost oset (materijalna predstava čula) koja se ne može nikako drugačije objasniti osim preko svojih uzroka. Prema intencionalnom objašnjenju, kakvo je ono Rejčel Zakert, Kant osećaj shvata kao mentalno stanje drugog reda, kao svest o, ili predstavu o, nekom drugom stanju i njegovoj relacionoj karakteristici. Oslanjajući se na podelu osnovnih moći duše, u radu će se braniti teza da obe prethodne interpretacije ne mogu adekvatno da objasne Kantovo shvatanje osećaja. Prema razlici osnovnih odredbi duše osećaji, kao mentalna stanja sui generis, sami nisu predstave, prema tome ni oset,...