K odnosu ekološke reakcije i fizioloških pH-vrijednosti biljaka

Etwa 100 Pflanzenarten des Botanischen Gartens von Skopje wurden auf physiologische Reaktion ihres Zellsaftes untersucht und mit der ökologischen Reaktion einer Reihe von alkalischer Böden, die ihnen als Nährsubstrat dienten, verglichen. Der Verfasser kommt zum Schluss dass die physiologische Reaktion vor allem genetisch bedingt ist und die ökologische Reaktion auf diese keine messbare Wirkung ausübt. Die nicht messbare Wirkung findet aber ihren Ausdruck in den Teilprozessen, wie zB. in der Atmungen der Gewebe und der Pflanzenorgane.Istraživanja reakcije staničnog soka od oko 100 biljnih vrsta Botaničkog vrta PMF u Skopju, izraslih na smeđim, cimetnosmeđim, mineralno-karbonatnim i aluvijalnim tlima, te vrtnim karbonatnim crnicama, kojih je ekološka reakcija bila mahom alkalična, dovela su do ovih spoznaja: 1) da se fiziološka reakcija staničnog soka istraženih biljnih vrsta kreće uglavnom između pH 1,40 (Begonia rex) do pH 6,70 (Primula elatior); 2) da kod najvećeg broja vrsta reakcija staničnog soka koleba od 5,0—5,97 pH, dok znatno manji broj vrsta ima pH soka od 4,0 do 5,0, odnosno od 6,0—6,7; 3) samo jedna vrsta, Cucurhita pepo, pokazivala je neutralnu reakciju (pH 7,02), uz veoma slabo alkaličnu reakciju supstrata (pH 7,19); 4) ekološka reakcija nije imala utjecaja na fiziološku reakciju u takvoj mjeri da bi se ona dala utvrditi; čak ni Begonia rex s fiziološkom reakcijom od pH 1,4, nije promijenila tu reakciju ni u alkaličnoj kar- bonatnoj crnici sa pH 8,02; 5) s porastom vegetacijskog vremena, od proljeća do jeseni, kod niza istraživanih vrsta zabilježen je porast pH-vrijednosti staničnog soka u granicama od pH 0,1—0,63, a samo iznimno i 0,94; 6) na osnovi ovih nalaza dade se pretpostaviti da je reakcija staničnog soka prije svega genetski uvjetovana i za pojedine vrste biljaka karakteristična; 7) činjenica da ekološka reakcija ima izrazit utjecaj na rast i razvoj biljnih vrsta nedvojbeno upućuje da biljke izrasle na tlima ekstremnih pH vrijednosti često žive pod stresom ekološke reakcije. Promjene fiziološke reakcije utjecajem ekološke dadu se mjeriti tek kada koncentracija H\u27, odn. OH\u27-ijona prijeđe određenu granicu, pa puferizacijske snage stanica ne uspijevaju više neutralizirati i vezati slobodne ijone. S pravom možemo pretpostaviti da i ekološke pH-vrijednosti, utjecaj kojih se ne da registrirati u promjenama fiziološke reakcije, mogu mijenjati intenzitet pojedinih fizioloških procesa (disanja i dr.)