Analizirajući prozu autorki iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, u ovom se tekstu pokušava objasniti kako je uopšte moguće pričati o postjugoslovenskoj književnosti, kao i šta bi takvu književnost suštinski obeležavalo. U tekstovima ovih postjugoslovenskih autorki traganje za prošlošću je jedan od ključnih književnih prosedea. Ta je prošlost jugoslovenska prošlost. Ipak, uprkos tome što fakta svedoče da Jugoslavija jest postojala, ona je postojala u prošlosti, dakle, više ne postoji. Ambivalentnost istovremenog fikcionalnog i stvarnog postojanja Jugoslavije uspostavlja podudarnost između statusa literature (čiji je odnos prema stvarnom i fikcionalnom takođe konstitutivan) i statusa prošlosti. Ova se podudarnost dalje razvija kroz svoj...