Između mnogih komentara uz kratku, ali vrlo slavnu Īśā-upanisad ovaj rad izabire komentare Sankare, Venkatanāthe i Madhve kao najtipičnije izraze monističkoga pristupa (advaita), pristupa diferenciranoga monizma (visistadvaita) i dualističkoga pristupa tumačenju upanisadske objave (sruti). Rad se usredotočuje na ono što je najznačajnije za svaku od triju škola te na ono u čemu se tri glasovita komentatora najmanje slažu. Sankari je potrebno razlikovati više i niže znanje, odnosno viši i niži brahman da bi pomirio različite izričaje u upanisadi sa svojim monističkim nazorom, pripisujući ono što se s njime ne slaže razini nižega znanja ili znanja o nižem brahmanu. S druge strane Venkatanātha, koji priznaje različitost duše od Boga i stvarnost...