Morfosintaksički deficiti kod osoba sa nefluentnim afazijama

Афазија је стечени неурогени поремећај језика који се примарно односи на губитак или поремећај способности продукције, употребе и разумевања језика. Настаје као последица оштећења мозга, услед чега се јављају когнитивни и лингвистички дефицити. Међу лингвистичким дефицитима посебно се издваја аграматизам, као морфосинтаксички дефицит који представља немогућност говорења у складу са граматичким правилима и карактеришу га поремећаји разумевања и продукције. Манифестује се кратким, непотпуним реченицама, које се састоје од садржајних речи, док постоји омисија или замена фунцкионалних речи. Постоје лингвистичке и нелингвистичке теорије које настоје да објасне овај феномен. Лингвистичке теорије сматрају да узрок лежи у неком од лексичких процеса – синтакса, лексика, крећући се од најрадикалнијих теорија које узрок виде у глобалном губитку синтаксе, ка селективнијим објашњењима попут губитка фунцкионалних категорија, брисања трагова померених конституената или немогућност успињања уз синтаксичко стабло. Нелингвистичке теорије дефицит виде као последицу дефицита процесирања, когнитивних фунцкија попут радне меморије или компензаторне стратегије.Aphasia is an acquired neuroлогицал disorder of language that primarily refers to the loss or impairment of the ability to produce, use and understand language. It occurs as a consequence of brain damage, as a result of which cognitive and linguistic deficits occur. Among linguistic deficits, agrammatism stands out, as a morphosyntactic deficit which represents the impossibility of speaking in accordance with grammatical rules and is characterized by disorders of comprehension and production. It is manifested by short, incomplete sentences, which consist of meaningful words, while there is omission or replacement of functional words. There are linguistic and non-linguistic theories that seek to explain this phenomenon. Linguistic theories believe that the cause lies in one of the linguistic processes - syntax, lexical processes, moving from the most radical theories that find the cause in the global loss of syntax, to more selective explanations such as loss of functional categories, trace deletion or inability to climb the syntactic tree. Nonlinguistic theories find deficit as a consequence of processing deficits, cognitive functions such as limitation of working memory or compensatory strategy